Црна Гора, бурна расправа о закону о вероисповести

Регистрација верске заједнице, простор на коме се делује не може да се простире ван територије ЦГ и храмови изграђени пре 1918. постају власништво државе - то су само неке одредбе Нацрта закона, који у Митрополији црногорско-приморској виде као пуцањ у православну цркву, њено устројство и имовину.

"Замислите тај апсурд да по предложеном решењу надбискуп барски мора с 49 држављана Црне Горе да донесе одлуку о оснивању надбискупије барске, иако је она основана 1089. године", каже подгорички парох Велибор Џомић.

Творци закона са којима смо контактирали, нису хтели пред камеру. Наводећи да је Црна Гора много урадила на очувању верских слобода, ресорни министар каже да се при изради акта водило рачуна о европским стандардима и специфичностима Црне Горе.

"Циљ овог акта је да осигура амбијент који ће допринети хармонизацији односа између конфесија и њихових институција, у складу с традицијом која је утицала да нас одавно означе као верски најтолерантнију државу на балкану", рекао је министар за људска и мањинска права Црне Горе Суад Нумановић.

У Митрополији црногорско-приморској, чије је свештенство и монаштво поднело стотине приговора, кажу да онај ко добро жели Црној Гори не може да усвоји предложени текст закона.

"Не бранимо ништа друго до идентитет, достојанство, оно што су црквене задужбине, оно што је историски континуитет и правни субјективитет наше цркве и других цркава. Да цитирам мог пријатеља реиса Исламске заједнице Рифата Фејзића... Све остале цркве и верске заједнице су заправо колатерална штета односа државе Црне Горе према СПЦ", каже подгорички парох Велибор Џомић.

Историчар Александар Раковић оцењује да је закон дискриминациони према Србима.

"Пошто су током 20 година један за другим укидани симболи историјске српске државности Црне Горе, на крају је дошао ред и на СПЦ", сматра Раковић.

Поред СПЦ закону се противе и Католичка црква и Исламска заједница, а подржавају га канонски непризната Црногорска црква и Јеврејска заједница.