Дело: Арбитража или хаос на немирном Балкану

Територијални излаз на отворено море је, за разлику од слободног пролаза кроз туђе воде, битан у ратним или кризним ситуацијама, што се видело 1991. приликом рата Словеније за самосталност против бивше ЈНА, али и у недавној блокади хрватско-српске границе у спору Београда и Загреба око избегличке руте, пише коментатор листа Борис Шулигој, преноси Танјуг.

"Слободан пролаз који на мору уживају бродови по конвенцији о праву мора, није једнако вредан територијалном контакту. Треба се само присетити блокаде трговачких бродова који су пловили према Копру за време рата 1991, или недавне реакције Хрватске када је без околишања затворила своју границу са Србијом, јер јој на тој граници нешто није одговарало. Слично би се могло догодити и с правом слободне пловидбе", наводи лист.

Арбитражни поступак у хрватско-словеначком граничном спору би зато, упркос противљењу Хрватске, требало да се настави.

Престижни словеначки дневник додаје да су арбитри вероватно свесни да је гранични проблем могуће решити само арбитражом, чак иако једна страна у спору није заинтересована и не показује вољу за то.

Хрватску спор о граници са Словенијом је и тема у оквиру које је могуће добијати политичке поене, посебно у предизборно време, наводи лист и оцењује да ће се арбитражни поступак наставити и резултирати пресудом у словеначку корист, упркос томе што је Хрватска јасно дала до знања да наставак арбитраже за њу не долази у обзир, али да је спремна да се са Словенијом договори о алтернативном начину затварања спора.

Питање је може ли уоште бити алтернативе арбитражи у условима који владају на Балкану, а огледају се и у садашњој избегличкој кризи, преноси Хина питање Шулигоја који одговара негативно.

Да нема другог начина осим арбитраже међународна је заједница утврдила давно, јер Хрватска и Словенија пред склапање арбитражног споразума нису успевале да реше проблем пуних 15 година.

"Ако би арбитри којим случајем одлучили да се арбитражни поступак не настави, онда би они и међународна заједница требало да кажу на који би начин Хрватска требало да уреди своје границе са суседним државама. Треба ли можда да их реши једнострано и самостално? Или можда некоме хаос на немирном Балкану и одговара много више од реда?", закључује се у коментару Дела.