Хрватски правници: Арбитражни суд треба сам да се распусти

Професорка Правног факултета у Ријеци с Катедре за међународно право и право мора Весна Црнић-Гротић је за портал загребачког Јутарњег листа рекла да би најбоље било да се Арбитражни суд сам распусти јер јој се, како каже, чини да је нарушен основни принцип суђења, а свака њихова пресуда била би сумњива, преноси Танјуг.

Не може се, каже, рећи у којем је тренутку словеначки судија Јернеј Секолец, који је поднео оставку, деловао на остале судије и на који начин.

Црнић-Гротић, бивша заступница Хрватске пред Међународним судом правде у Хагу у поступку против Србије, сматра да је ситуација у којој су словеначки судија и њихова службеница Министарства спољних послова "врло озбиљна", те да се арбитер нашао заправо ухваћен у корупцији, што је довољан разлог за ништавност пресуде.

"Будући да пресуде још нема, Хрватска може да предузме и друге кораке као што је поступак за раскид уговора јер је тешко нарушен поступак арбитраже", навела је Црнић-Гротић и додала да све то треба радити у сарадњу са Судом, што је Хрватска већ урадила.

Иако, каже, не постоје правила за ову арбитражу, могу се примењивати друга правила која постоје, попут тзв. Модела правила УН о арбитражном поступку, где се предвиђа и прекидање поступка.

Осим тога, појашњава, и начела уговорног права допуштају Хрватској да покрене поступак, а према чланку 60. Бечке конвенције, допушта се једнострани раскид уговора ако се утврди да је друга страна тешко повредила уговор.

"Ово је сигурно преседан и не памтим да се нешто слично догодило. Ми смо заправо сведоци корупцији суца па би најједноставније било да се Суд сам распусти и не улази у нове спорове. Ја очекујем и верујем да ће се то и догодити", рекла је Црнић-Гротић.

Оставке словеначких званичника у Арбитражном суду су за професорку показатељ да су објављени аудио-снимци веродостојни, те да је Словенија прихватила одговорност.

"У самом арбитражном споразуму није предвиђено једнострано раскидање, али Хрватска је оштећена страна и на држави је сада терет доказивања да то представља тешко кршење арбитражног споразума. Судија (Секолец) и заступница (Дреник) нису деловали у своје име, госпођа је заступница владе, према томе, све је јасно", сматра Црнић-Гротић.

И њен колега, професор с Катедре за међународно право Правног факултета у Загребу Даворин Лапаш сматра да би најбоље било "да се арбитражни суд сам распусти".

На тај начин би се, каже, сачувала веродостојност суда.

Лапаш сматра да целу причу треба скратити тако што би се Хрватска и Словенија окренуле неком другом суду, како би спор решили на квалитетнији начин.

Важно је, каже, истаћи да се у овом случају не ради о самовољном изласку Хрватске из арбитражног поступка јер је реч о правном механизму који укључује учешће и друге уговорне стране, а почиње нотификацијом Словенији у којој Хрватска тражи, уз образложење, раскид уговора.

Даља процедура, према његовим речима, изгледа тако да у року од највише три месеца Словенија мора да одговори на ту нотификацију, а може у том року и да уложи приговор.

Ако се приговор не уложи, Хрватска може сматрати да је уговор раскинут.

Уколике се приговор уложи, онда се активира механизам који предвиђа да две странке треба да се окрену неком од средстава мирног решавања спорова.