Ципрас тражи отпис скоро трећине дуга?

Самит лидера еврозоне сазван је да би се разговарало о исходу референдума у Грчкој, на којем су одбацили оштре мере штедње и реформе које захтевају страни повериоци у замену за спасавање грчких финансија. Осим Ципраса, самиту ће присуствовати и нови министар финансија Еуклид Цакалотос.

Француски премијер Мануел Валс изјавио је уочи самита да Француска не може да преузме ризик да Грчка напусти еврозону, преноси Танјуг.

"Француска је уверена да не можемо да преузмемо ризик да Грчка напусти еврозону, потез који би могао да утиче на економије широм света", упозорио је Валс у изјави за Француски радио.

Валс је навео да је "постојао основ за договор са Атином".

"Основа за договор постоји. Не постоји табу тема када је у питању грчки дуг у реструктурирању", навео је Валс, пренела је агенција АФП.

Огласио се и европски комесар за суседску политику и проширење Јоханес Хан оценом да Грчку треба задржати у еврогрупи.

У дневнику аустријске државне телевизије ОРФ, Хан је поручио да ће "европски пријатељи учинити све како би Грчку задржали у еврогрупи".

Истовремено је поручио да је сада битан квалитет предлога који ће грчки премијер Алексис Ципрас предати партнерима у преговорима.

Оценио је да је важно да се у Грчкој створи клима повољна за инвестиције, указујући да тренутно судски спорови трају предуго, као и реализација пројеката, а инвеститорима су потребни одрживост и поверење.

Председник Грчке Прокопис Павлопулос упутио је писмо председнику Европског савета Доналду Туску, у којем га је обавестио о резултатима састанка са лидерима политичких странака, на којем је усвојена заједичка декларација свих партија, изузев Комунистичке партије.

Главна порука са састанка, који је одржан на захтев премијера Алексиса Ципраса, је да "гласање грчког народа на референдуму не даје манадат за напуштање еврозоне, већ мандат за наставак и јачање напора за постизање социјано праведног и економски одрживог споразума".

У декларацији се наводи да ће влада преузети одговорност за наставак преговора и да ће сви политички лидери допринети том напору на основу њихове иснтитуционалне и политичке улоге, наводи се у Павлопулосовом писму.

У међувремену, Европска централна банка задржала је досадашњи ниво ограничења хитних средстава за грчке банке, али је поставила строже услове за добијање ликвидности.

На телефонској конференцији одржаној у понедељак увече, Управни савет ЕЦB саопштио je да ће наставити да пружа помоћ, али да је подигао критеријуме за банке које желе да приступе средствима, преноси агенција ЕЦБ.

"Европска централна банка је одлучила након разматрања предлога централне банке Грчке, да издвајања из Хитног фонда за очување ликвидности (ЕЛА) за грчке банке задржи на нивоу утврђеном 26. јуна 2015. године", наводи се саопштењу тог кредитора са седиштем у Франкфурту.

Истовремено, централна банка еврозоне је указала да средства из фонда ЕЛА могу да се добију само уз довољно колатерала, вршећи тако додатни притисак на презадужену земљу.

"Финансијска ситуација у Грчкој има последице по грчке банке, јер се колатерали које дају у оквиру програма ЕЛА у великој мери ослањају на државне активе", наводи се у саопштењу ЕЦБ-а.

"У том контексту, Управни савет ЕЦБ одлучио je да смањи вредност колатерала који централна банка Грчке прихвата у оквиру програма ЕЛА", додаје се у саопштењу, што је потез који ће, како оцењује француска агенција, отежати у будућности приступ средствима из фонда ЕЛА.

Немачки лист Велт пише да је званична Атина наводно тражила подизање границе ЕЛА за шест милијарди евра, али да је ЕЦБ задржала хитну помоћ на око 89 милијарди евра.

Грчки премијер Алексис Ципрас је синоћ разговарао телефоном са гувернером ЕЦБ Мариом Драгијем позивајући на укидање контроле капитала и обезбеђивање хитне помоћи за ликвидност, јавиле су агенције.

Ципрас је разговарао са Драгијем о банкарској ликвидности и нагласио да постоји неодложна потреба да се укине контрола капитала и обезбеди хитна помоћ за ликвидност, јавила је грчка агенција АНА.

Због огромне потражње и масовног подизања готовине банке су затворене дуже од недељу дана, пошто је влада увела контролу капитала желећи да спречи колапс банкарског система, подсећа Ројтерс.