Одлазе у рат да остваре верске налоге

Аутори студије, професор на сарајевском Факултету политичких наука Владо Азиновић и исламски теолог и публициста Мухамед Јусић, истичу да је немогуће са сигурношћу утврдити њихов одлазак на ратишта иако се говори о око 300 таквих особа из БиХ, јавља Танјуг.

Према подацима до којих су дошли истраживањем, као и кроз отворене и поверљиве изворе, у Сирију и Ирак из БиХ је отишло 156 мушкараца, 36 жена и 25 деце од краја 2012. до краја 2014. године.

Од тога се до почетка 2015. вратило 48 мушкараца и три жене, а 26 мушкараца је погинуло на сиријским и ирачким ратиштима, преноси Хина делове студије објављене у Срајеву.

Најмање 20 одсто бораца пореклом из БиХ живи и ради у земљама западне Европе или САД-у, док готово трећина има полицијски досије због различитих кривичних дела из прошлости.

У почетку су, показује истраживање, добровољци из БиХ просечно остајали два месеца у Сирији да би се то поступно продужавало. Аутори закључују да се већина ни неће вратити у БиХ, или у државе у којима су раније живели.

Уз верску мотивацију, одлазак на страна ратишта подстакнут је економским и социјалним чиниоцима, а битну улогу има интеракција у локалној заједници истомишљеника, као и комуникација путем друштвених мрежа...

БиХ, наведено је, нема алате за процену стварног безбедносног ризика који би могли да представљају повратници са сиријског и ирачког ратишта.

Репресија и криминализација таквог деловања могу бити тек један од одговора, али се он мора заснивати и на активностима од породица, школа и медија, до невладиних организација које морају да подстичу прихватање универзалних вредности, закључују аутори студије.