Сто дана Сиризе, спори обрачун са реалношћу

Наишавши на готово празну државну касу, млади Алексис Ципрас суочио се са суровом финансијском реалношћу мање од месец дана након своје изборне победе 25. јануара која је уздрмала Европу, преноси Танјуг.

Управо као и његови претходници, које је оштро критиковао због услишавања захтева из Брисела, у замену за помоћ од 240 милијарди евра Ципрас је био приморан да потпише "листу реформи" како би предупредио банкрот, наводи француска агенција.

Споразум "у пет до 12" постигнут је 20. фебруара, након што је Ципрас обишао европске престонице у очајничкој потрази за подршком, као и после дугог телефонског разговора са немачком канцеларком Ангелом Меркел.

Ципрас (40) се надао да ће убедити Европу да реструктурира вртоглави грчки дуг, који се попео на 175 одсто БДП-а те земље, али су остали лидери ЕУ упорно инсистирали да Грчка мора да "испоштује своје обавезе".

Нико више не прича о "тројци" - експертским делегацијама из ЕУ, Европске централне банке и Међународног монетарног фонда, које је сада заменила Бриселска група, сачињена од представника истих институција уз додатак делегата из Грчке.

Упркос финансијским мукама на којима је његова земља, Ципрас је, ипак, успео да испуни нека изборна обећања, "прогуравши" мере кроз парламент како би помогао Грцима најпогођенијим оним што назива "хуманитарном кризом" коју је изазвала строга штедња.

Такође је поново успоставио јавни сервис након што је Радио-телевизија Грчке (ЕРТ) била затворена средином 2013. без упозорења одлуком претходне конзервативне владе, а уместо ЕРТ-а сада у Грчкој улогу јавног сервиса, само у суженом формату, има НЕРИТ (Нови грчки радио, интернет и телевизија).

Ципрас, у међувремену, покушава да изнађе политичко решење за финансијски ћорсокак, понављајући да Грчка и њени повериоци морају да постигну "праведно, одрживо и узајамно корисно" решење.

Па ипак, решавање финансијских проблема је и даље у застоју, док кредитни рејтинг Грчке опада, а аналитичари се утркују ко ће изнети гори сценарио, са изразима типа "Грексит" којим се предвиђа њен излазак из еврозоне или "Гримбо" (Грчка у процепу).

У том контексту, Ципрас је прошле недеље повукао свог конфронтационо настројеног и контроверзног министра финансија Јаниса Варуфакиса из преговора и уместо њега увео економисту Еуклида Цакалотоса, који се сматра "компатибилнијим са Бриселом", наводи АФП.

То је, чини се, био успешан потез, јер су преговори поново покренути, иако "црвене линије" остају кад је реч о реформама у домену пензија и рада, које Ципрас не може да прихвати а да не отуђи левичаре из своје странке.

"То је, очито, и највећи проблем који спречава Алексиса Ципраса да постигне споразум са грчким повериоцима", каже Танасис Дијамантопулос, професор политичких наука на Универзитету Пантејон у Атини.

Време истиче, а на опасност упозорава Ципрасов портпарол Габријел Сакеларидис, који је јуче рекао да у грчкој економији више нема ликвидности.

"Дужина преговора поставља ризике који се не смеју игнорисати", предочио је у суботу у сличном стилу атински дневник Катимерини, указујући на опасност да би болнице и друге важне службе могле да остану без новца.

До краја августа Грчка мора да ММФ-у и Европској централној банци исплати 12,5 милијарди евра, закључује француска агенција.