Амнести о региону: Насиље, незадовољство и дискриминација

Такође се додаје да стопа истрага и процесуирање ратних злочина остаје на ниском нивоу, преноси Танјуг.

Срби у Хрватској и даље се суочавају са дискриминацијом приликом запошљавања у јавном сектору и повраћаја станарског права, наводи АИ.

Амнести подсећа и да је Уставни суд у јулу прогласио неуставном петицију за забрану ограничењу употребе језика мањина у јединицама локалне самупораве где најмање половина популације из редова мањина.

Иако се петиција односила на читаву земљу, потписници - група хрватских ветерана, изричито је тражила забрану употребе двојезичних табли у Вуковару, подсећа АИ.

АИ такође наводи да многи Роми и даље живе у подељеним насељима без сигурности поседа и уз ограничен приступ основним стварима као што су вода, струја, превоз.

Ромска деца се суочавају са сегрегацијом у школама, а одрасли са дискриминацијом на тржишту рата због које значајно већа стопа незапослености међу Ромима у поређењу са другим етничким групама.

АИ наводи да је подигнута оптужница против једног бивше члана хрватских оружаних снага за злочине током операције Олуја 1995. године.

У марту је официр хрватске војске Божо Бачелић постао прва особа осуђена пред националним судовима за ратне злочине током операције Олуја, а у току су још два процеса за злочине током операција Олуја.

Укупно осам припадника хрватских војних формација и 15 припадника српских налази се на суду због ратних злочина.

Хрватска је, како се наводи, наставила да одуговлачи са усвајањем свеобухватног правног оквира који би регулисали статус свих цивилних жртава рата и њихов приступ одштети.

У августу Хрватска је потписала регионалну декларацију о несталим лицима и обавезала се да ће спроводити мере ради расветљавања судбине 2.200 још увек несталих у Хрватској.

Такође се додаје да су права породице несталих лица и даље угрожена због одсуства закона о несталим лицима.

Македонија, ограничавање људских права

У извештају о Македонији, АИ наводи да се људска права све више ограничавају, као и да су односи између македонске и албанске популације нарушени насилним протестима.

Такође се указује да македонске власти нису успеле да спрече и заштите Роме од различитих облика дискриминације, те да Акциони план о инклузији Рома још увек није примењен.

У извештају се подсећа да је специјални известилац УН о слободи изражвања у априлу критиковао погоршање ситуације када је реч о слободи изражавања, плурализму и независности медија.

Током мајских протеста, полиција је запленила опрему три медијске куће и обрисала њихове снимке, а политичари и даље туже новинаре за клевету.

Антидискриминациони закон није измењен у циљу забране дискриминације на основу сексуалне оријентације, и борци за заштиту права ЛГБТИ популације су редовно изложени претњама, оцењује се у извештај.

Црна Гора, несагласност одлука са међународним правом

Када је реч о Црној Гори, АИ издваја да одлуке у случајевима ратних злочина још увек нису у сагласности са међународним правом.

Независни новинари су предмет претњи и напада, док и даље влада некажњивост за полицајце осумњичене за малтретирање.

Након формирања комисије за праћење полицијских истрага о нападима и претњама новинарима и независним медијима, поново отворене су истраге о убиству новинара листа Дан Душка Јовановића, а настављене су и истраге о низу напада на лист Вијести.

Осумњичени су ухапшени у случају на новинарку "Дана" Лидије Никчевић, као и за покушај убиства новинара Туфика Софтића у јулу прошле године.

Роми, Ашкалије и Египћани расељени са Косова 1999. године и даље су без адекватног смештаја, каже се у извештају.

Око трећина од 16.000 избеглица у Црној Гори, међу којима је и 4.000 Рома, Ашкалија и Египћана са Косова, и даље нема решен правни статус.

БиХ, висока незапосленост 

Описујући ситуацију у БиХ, АИ истиче високу стопу незапослености и незадовољство радом државних институција који су, како се подсећа, изазвали масовне протесте праћене сукобима демонстраната и полиције.

Пред домаћим судовима се процесуирају злочини, али је напредак мали и некажњивост присутна. Многим цивилним жртвама рата и даље немају приступ правосуђу и одштети.

АИ наводи да су дискриминацији изложени Роми, али и припадници ЛГБТИ заједнице.

Албанија, распрострањено насиље

Када је реч о Албанији, Амнести наводи да је насиље и даље распрострањено а да жтве ретко добију правду. Некажњивост је и даље присутна.

Сиромашни људи, укључујући Роме, и даље немају довољно могућност за проналажење адекватног смештаја, упркос обећањима власти, а некадашње бараке намењене привременом смештају жртава присилног исељавања нису испунили међународне стандарде.

Словенија, нерешен статус "избрисаних"

Што се тиче Словеније, Амнести истиче да словеначке власти нису решиле питање статуса "избрисаних", односно људи којима је право на стално пребивалиште незаконито одузето 1992. године нити су им обезбедиле адекватно обештећење, настављајући тако дуготрајно кршење њихових права.

Око 12.000 од 25.671 "избрисаних" повратило је свој статус до јула 2013. када је престао са важењем одговарајући закон, након чега је усвојен закон о шеми обештећења за оне чији је статус регулисан, а по којој би држава исплатила 50 евра за сваки месец проведен без правног статуса.

Упркос иницијативама за побољшање ситуације око 10.000 Рома у Словенији, већина њих се и даље суочава са дискриминацијом и друштвеним искључењем и они углавном живе у изолованим насељима, без адекватног смештаја, воде, струје, канализације.

Роми су изложени и дискриминацији на тржишту рада, незапосленост међу ромском популацијом је изузетно висока, наводи АИ.

Државне институције чији је циљ борба против дискриминације као што су омбудсман за људска права и заштитник једнакости, имају слабе мандате и ресурсе, закључује Амнести у свом извештају.