БиХ, постизборна комбинаторика

Тачна расподела посланичких места у државном и ентитетским парламентима још није позната, јер за то треба сачекати пребројавање свих гласачких листића, укључујући оне из иностранства који још пристижу поштом, преноси Танјуг.

Међутим, први подаци потврђују да ће, у случају бошњачких странака, главну реч водити Странка демократске акције (СДА), код хрватских ће то бити ХДЗ БиХ, док су код српских за сада подједнаки изгледи да то буде Савез независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика, али и Српска демократска странка (СДС).

У Представничком дому парламента БиХ, који броји 42 места, СДА ће имати између девет и 11 посланика, Демократски фронт (ДФ) Жељка Комшића и Савез за бољу будућност (СББ) Фахрудина Радончића могу рачунати на по четири или пет места. ХДЗ БиХ три или највише четири, док ће ХДЗ 1990. имати једног заступника.

Социјалдемократска партија БиХ (СДП БиХ), која је у претходном сазиву имала чак осам посланика, а сада је доживела стрмоглави пад популарности, вероватно ће имати само три представника. За сада се чини да међу њима неће бити до сада неприкосновеног лидера те странке Златка Лагумџије.

Додиков СНСД је са осам мандата спао на за сада сигурна четири, наводи агенција Хина и додаје да се на сличан распоред снага може рачунати и у ентитетским парламентима.

Нови хрватски члан Председништва БиХ и председник ХДЗ БиХ Драган Човић потврдио је да је "већ обавио неке разговоре" о будућој власти. Додик је на питање о томе ко му је пожељан партнер у власти на државном нивоу одговорио да је то управо Човић и његов ХДЗ, док се о фаворитима на бошњачкој страни није изјашњавао.

Из најјаче бошњачке странке СДА стижу неодређене изјаве о могућим коалицијама, а њен лидер Изетбеговић је у изборној ноћи, када је било извесно да та странка побеђује, рекао да су се они који су се у предизборној кампањи служили неистинама "сами себе дисквалификовали" као потенцијални партнери у власти.

Никога није директно споменуо, али је очигледно да је алудирао на Радончића, који је уз подршку својих медија "брутално нападао Изетбеговића, оптужујући га за лоповлук и корупцију".

У Комшићевом ДФ-у, странци коју су медији у БиХ одмах по проглашењу изборних резултата прозвали "најпожељнијом удавачом", такође су суздржани у коментарисању могућих коалиција и поручују да неће улазити у коалиције по сваку цену.

Представници политичких српских странака чекају коначне резултате избора како би знали ко ће и како моћи да састави власт.

Изједначена изборна трка СНСД-а и уједињене опозиције отворила је могућности да нову владу у завршници предводи СДС, али и да ниједан блок не окупи потребну већину, па да се мора успоставити тзв. велика коалиција најјачих странака.

Лидер ПДП-а Младен Иванић, чија победа у трци за српског члана Председништва БиХ (уз улазак ДФ-а у парламенте) представља најзначајнију промену коју су донели протекли избори, истакао је да је још рано за процене о коалицијама. Ипак, није искључио могућност да на ентитетском нивоу у Српској буде једна владајућа коалиција, а на државном нека сасвим друга.

У БиХ су у недељу одржани општи избори на којима је право гласа имало укупно 3.278.908 бирача и учествовало 98 политичких субјеката за 518 носилаца мандата.

Рок за објављивање коначних резултата је 11. новембар.