БиХ у знаку избора, обећања и фаворити

На улицама у свим градовима БиХ постављени су плакати, "брендирани" су тржни центри, шеталишта, аутобуси, фасаде зграда, а све спортске и културне дворане закупљене су због одржавања скупова политичких партија.

Поштански сандучићи затрпани су лецима странака које наводе разлоге зашто дати глас управо њиховом кандидату.

На предизборним скуповима поједине политичке партије попут Странке демократске акције (СДА), грађанима су делиле пакетиће у којима су садржани кекс, сок, кафа, шећер и промотивни материјали те странке, преноси Бета.

У предизборним порукама превладавају обећања која се тичу обнављања привреде, безбедности, борбе против корупције, бриге о младима, уласка у Европску унију.

За учешће на октобарским општим изборима оверено је 113 политичких субјеката, а у БиХ живи 3,2 милиона грађана с правом гласа.

Грађани ће на општим изборима бирати чланове Председништва БиХ, посланике у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ и Представничком дому Парламента Федерације БиХ, посланике у Скупштини Републике Српске, председника и потпредседнике РС и заступнике у десет кантоналних скупштина у Федерацији БиХ.

И међу грађанима, избори су свакодневна тема, а интернет форуми и друштвене мреже користе као полигон за размену мишљења.

Многи медији и независне статистичке агенције објављују своје процене о резултатима избора, према којима не би требало да буде велике промене у структури власти.

Власт ће, према неформалним истраживањима, у Федерацији БиХ чинити углавном странке које су биле на власти последњих двадесетак година. То су Странка демократске акције (СДА), Социјалдемократска партија (СДП), Хрватска демократска заједница БиХ (ХДЗ БиХ).

Неизвесно је да ли ће најмлађе партије, Демократски фронт Жељка Комшића (ДФ) и Савез за бољу будућност Фахрудина Радончића (СББ) успети да освоје знатнији број гласова због могућности дељења бошњачког гласачког корпуса на више мањих целина.

Највећи ривали у трци за бошњачког члана Председништва БиХ су Бакир Изетбеговић (СДА), Емир Суљагић (ДФ), Фахрудин Радончић (СББ), Бакир Хаџиомеровић (СДП) и Мустафа Церић, независни кандидат.

У трци за хрватског члана Председништва, анкете предвиђају тесне резултате у броју гласова између Драгана Човића (ХДЗ БиХ) и Мартина Рагужа (ХДЗ 1990).

Занимљиво је да су се током предизборне кампање гласачима више пута обраћале америчке дипломате стациониране у БиХ, које су видео-спотовима и путем блогова позивале грађане да "гласају или трпе".

У БиХ иначе током општих избора пролазна излазност грађана износи око 50 одсто, због чега је УСАИД у промотивном споту позвао Босанце и Херцеговце да гласају, наводећи податак да у тој земљи око 600 хиљада људи живи на граници сиромаштва и да се нешто мора променити.

УСАИД је навео да је у БиХ више од пола милиона незапослених, да је БиХ нагора земља у Европи за инвестиције, а да владине институције поводом тога нису учиниле готово ништа, те да су поплаве у БиХ показале да је власт у тој држави неспособна.