Ванредни избори у Бугарској

Председник Бугарске Росен Плевнелијев позвао је сународнике да изађу на биралишта "јер ће ови избори одредити будућност Бугарске за многе (предстојеће) године, јавља Бета.

Испитивање јавног мњења предвиђа победу десничарске партије Грађани за европски развој Бугарске (ГЕРБ) Бојка Борисова, док би друго место могли да заузму социјалисти, а треће турска мањинска партија Права и слободе (МРФ), преноси Танјуг.

Борисов је био премијер Бугарске од 2009. године до масовних протеста због сиромаштва и високих цена енергената, због којих је у фебруару 2013. године поднео оставку, подсетио је АФП.

На превременим изборима у мају 2013, ГЕРБ је поново однео победу, али Борисов није могао да формира владу, те су социјалисти и МРФ формирали технократски кабинет, на чијем је челу био Пламен Орешарски.

Влада Орешарског, која се од првог данас суочила с демонстрацијама, трајала је 14 месеци.

Према анкетама, очекује се да ће ГЕРБ у недељу освојити 36-37 одсто гласова, социјалсти 22-23 одсто, а МРФ 13 одсто.

Није извесно да ли ће Борисов, у случају победе, моћи да формира владу пошто се предвиђа да би ГЕРБ могао да има између 98 и 100 места у 240-чланом парламенту.

Из тог разлога, значајну улогу би овај пут могле имати и мање партије, међу којима екстремно десничарска Атака, коју подржава око четири одсто бирача.

Борисов је најавио као јединог могућег савезника Реформистички блок, који би требало да освоји између 16 и 18 места у скупштини.

"У овом тренутку, не видим како и с ким бисмо могли да формирамо владу", рекао је јуче Борисов. "Ако будемо освојили 110-115 места, наћи ћу решење. У супротном, препустићемо другима да покушају."

Борисов (55), бивши ватрогасац и телохранитељ цара Симеона и комунистичког лидера Тодора Живкова, био је 2005. године изабран за градоначелника Софије, а наредне године је основао ГЕРБ. Током тадашње предизборне кампање обећао је хапшења корумпираних функционера и вођа криминалних кланова.

Бугарска, најсиромашнија чланица ЕУ, у којој је просечна месечна плата око 400 евра, још није успела да се избори с корупцијом и организованим криминалом, а нужне су и корените реформе у здравственом, пензијском и образовном систему.

Недавно спроведена анкета показала је да 69 одсто грађана сматра да је ситуација "неподношљива", а 60 одсто њих не верује да ће избори променити ствари.

Поред унутрашњих проблема, украјинска криза прети да угрози снабдевање руским гасом ове зиме, а због сукоба у Сирији Бугарску је запљуснуо и талас избеглица, које ту стижу преко Турске.

"Бугарске партије само раде на богаћењу својих лидера. Избори неће ништа променити", сматра електричар Стојмен Павлов (47).

Ко год буде победио на изборима, "треба да зна да ће бити под снажним притиском, контролом и критичким оком цивилног друштва", поручила је Јекатарина Дамјанова, која је учествовала у протестима. "Ако влада не буде испунила обећања, поново ћемо изаћи на улице."

Бугарска има 7,4 милиона становника, од којих 76 одсто православаца и 13 одсто муслимана.

Главне гране индустрије у Бугарској су енергетика, пољопривреда и туризам. Софија има тесне везе с Москвом пошто 85 одсто гаса увози из Русије, њена једина нуклеарна електрана ради на руско гориво, а власник главне нафтне рафинерије је руска компанија "Лукоил".

Део гасовода "Јужни ток" требало би да прође кроз Бугарску, али бугарске власти су у јуну, под притиском Брисела, суспендовале изградњу.