Годишњица напада на касарну у Бјеловару

Како се наводи у саопштењу, 29. септембра 1991, у 7.20 сати ујутру, припадници Збора народне гарде (ЗНГ) Републике Хрватске почели су општи напад на све војне објекте ЈНА у гарнизону Бјеловар, који су до тада 15 дана били под тоталном блокадом, преноси Танјуг.

Пошто је изостала помоћ виших команди ЈНА, командант 265. механизоване бригаде, стациониране у касарни на Војновићу пуковник Рајко Ковачевић, наредио је обуставу даље одбране, одлагање оружја, предају војника и старешина и њихово постројавање у кругу касарне, након чега су око 19 часова припадници ЗНГ ушли у касарну из које се више није пружао никакав отпор.

По уласку у касарну, Јуре Шимић, у својству председника Кризног штаба Бјеловара, наредио је да се заробљени војници и старешине скину до појаса, а потом је из строја извео команданта Ковачевића и његове помоћнике, потпуковника Миљка Васића и капетана прве класе Драгишу Јовановића, одвео их педесетак метара даље од строја и у свакога испалио по два метка из пиштоља, усмртивши их на лицу места.

Сутрадан су, по Шимићевој наредби, грађани Бјеловара обилазили заузету касарну, у којој су били изложени лешеви убених официра, које су у мимоходу скрнавили пљувањем и мокрењем по њима.

Поред тројице поменутих официра у тој касарни погинула су још шесторица припадника ЈНА (Зоран Крстић, Шукри Кељани, Љубиша Лазић, Недељко Јоветић, Ејупи Бертоли и Горан Радовановић), а заробљено је 59 официра, подофицира и грађанских лица на служби у ЈНА и око 250 војника, који су, након физичких и психичких злостављања у логорима у Бјеловару, размењени 9. новембра исте године у Босанском Шамцу.

Шесторица заробљених резервиста ЈНА са подручја Бјеловара (Радован Барберић, Здравко Докман, Радован Гредељевић, Иван Хосјак, Бошко Радоњић и Милорад Ђордевић), издвојени су и затворени у полицијску станицу, одакле су их, четири дана касне, извела униформисана лица са фантомкама на главама и стрељали их исте ноћи у шуми Чесма, недалеко од места Мало Кореново.

Са њима је био и цивил Саво Ковач из Бјеловара, кога су дан ране ухапсили у његовом стану под оптужбом да је "снајпериста", који је, игром случаја, иако је задобио три прострелне ране, преживио стрељање.

Херојски чин мајора Милана Тепића

Док је трајала борба за касарну на Војновићу, мајор ЈНА Милан Тепић, командант складишта борбених средстава "Барутана" у селу Беденик, недалеко од Бјеловара, с циљем спречавања његове предаје припадницима ЗНГ, дигао га је у ваздух са 170 тона експлозивних средстава, и том приликом су страдали и он и војник, деветнаестогодишњи Стојадин Мирковић, који, упркос Тепићевој наредби, није хтео да се преда.

Хрватска страна је потврдила губитак 11 својих војника, због чега су, после предаје, из освете, стрељали командира страже на том објекту, старег водника Ранка Стевановића.

Војно тужилаштво у Београду је 1992. подигло оптужницу против Јуре Шимића и његових сарадника, која му је, преко Већа за ратне злочине у Београду, достављена у августу 2011. ради уручења, што је испровоцирало Хрватски сабор да, у октобру 2011, донесе Закон о ништавости одредених правних аката правосудних тела бивше ЈНА, бивше СФРЈ и Републике Србе, који је спречио даљње поступање по њој.

Иако је председник РХ, већ у децембру исте године, затражио, а Влада РХ, у марту 2012, подржала оцену уставности овога закона, Уставни суд РХ о томе још не донео одлуку.

Жупанијски суд у Бјеловару је, по захтеву Жупанијског тужилаштва у Бјеловара, против Јуре Шимића, у новембру 2010., покренуо истрагу "због основане сумње на почињење кривичног дела ратног злочина против ратних заробљеника".

Истрага је још у току, с тим да је у међувремену пребачена на делегирани Жупанијски суд у Ријеци, а осумњичени је, након 11 дана проведених у притвору, пуштен да се брани са слободе.

За убиство шесторице заробљених резервиста ЈНА и покушаја убиства једног цивила , пред четири различита суда, у десетогодишњем трајању оптужени су пресудом Жупанијског суда у Загребу, из новембра 2011, ослободени оптужбе "јер дела за која се терете (измјењеном оптужницом) по закону нису кривична дела".

На последњу пресуду жалба није уложена, тако да је постала правоснажна.

У Бјеловару се 29. септембар слави као Дан града и Дан бјеловарских бранитеља, наводи се у саопштењу.