"Велики брат" мотри регион

БиХ спада у групу држава које су под већим степеном шпијунаже НСА, која је поставила шпијунске софтвере на скоро 100.000 рачунара широм света, у циљу спречавања организованог криминала и потенцијалног тероризма, сматрају стручњаци.

Америчка национална служба за безбедност (НСА) у региону у највећој мери шпијунира Босну и Херцеговину, а под јаком лупом су и становници Црне Горе и Хрватске, пришу бањалучне Независне новине.

Како наводи лист, у Србији нема много разлога за бригу, пошто је то држава која спада у ред оних из којих се прикупља најмање информација.

НСА је признала, како су пренеле агенције, да уходи широку лепезу институција и појединаца, попут трговинских установа, политичара и нарко-картела, али поштеђени нису ни многобројни становници европских земаља који се баве сасвим обичним пословима.

"Од 100.000 људи који су мета шпијунирања, њих 70 одсто то уопште не зна", појашњавају безбедносни стручњаци, истичући да, ипак, "обични" грађани који се нису огрешили о закон немају разлога за страх.

Драгомир Јовичић, стручњак за безбедност, подсећа да је у БиХ годинама присутан велики број међународних организација, да се у овој држави преплићу интереси Истока и Запада, што су неки од разлога за праћење рачунара који се овде користе.

"Ми смо имали ситуације да су и људи са БиХ пасошима учествовали у терористичким актима, тако да праћење рачунара из БиХ може бити и због безбедносних аспеката", наглашава Јовичић.

Он каже да постоје начини да се утврди да ли је рачунар под присмотром, да постоје и сајтови којима се то може открити, али да то није лако. "Како би неко утврдио да ли је праћен, мора бити експерт из те струке", појашњава Јовичић.

Зоран Драгишић, такође стручњак за безбедност, сматра да је БиХ "интересантна" за НСА због потенцијалног тероризма, а један од разлога могао би да буде и организовани криминал, пошто је он на подручју Балкана доста развијен.

Он такође истиче да је веома тешко открити да ли је рачунар под лупом шпијуна.

НСА само током марта прошле године пресрела је око 97 билиона дигиталних података о телефонским позивима и размењеним електронским порукама из целог свијета.

На тај начин открива се с ким потенцијално опасне особе комуницирају, колико и одакле разговарају или се дописују, пише лист.

Број коментара 3

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.