Одштете "избрисанима" у Словенији

Европски суд за људска права донео је одлуку према којој Словенија у року од три месеца шесторици тужилаца у случају "Курић и остали избрисани против Словеније" мора да исплати 240.000 евра за материјалну штету која им је нанета брисањем из пописа сталних становника те државе почетком 1992. године.

Реч је о проблему више од 25.000 држављана република некадашње СФР Југославије који су били "избрисани" приликом словеначког осамостаљења, јер су одстрањени из пописа становништва чиме су изгубили сва социјална и радна права.

На тај начин су, преноси Хина, претрпели материјалну штету која би данашњом одлуком требало да се компензује на одговарајући начин.

Појединачне одштете крећу се од 37.000 до 70.000 евра и више су од компензација предвиђених словеначким законом о одштети за "избрисане несловенце".

Својом пресудом пре годину и по дана Европски суд је тужиоцима из случаја "Курић и остали" дао за право и доделио нематеријалну одштету за претрпљени губитак статуса од по 20.000 евра, а Словенији наложио израду шеме за одштете.

Коментаришући пресуду, словеначки министар унутрашњих послова Грегор Вирант изјавио је да је задовољан и да је у пресуди имплицитно потврђено да је Словенија на правом путу да реши проблем "избрисаних".

Како је подсетио, држава се законом обавезала на исплату материјалне штете у паушалном износу по 50 евра за сваки месец у којем су "избрисани" били без статуса који су изгубили на основу закона прихваћеног 1992. године.

Иначе, тај закон је словеначки Уставни суд оценио неуставним.

С друге стране, удружења "избрисаних" оцењују да је 50 евра за сваки месец које је предвидела словеначка влада, премало у односу на реалну материјалну и нематеријалну штету и знатно мање од износа које је у случају "Курић и остали" доделио Европски суд у Стразбуру.