Затворен Земаљски музеј у Сарајеву

Закивањем дасака на улазним вратима Земаљског музеја у Сарајеву, данас је та културно-историјска институција, после 124 године рада, званично затворена за јавност.

Првобитно је затварање Земаљског музеја БиХ било најављено за 11 сати, али је одложено јер је то спречила група чланова Антидејтон групе, тражећи да се пронађе решење за наставак рада Музеја.

Два члана Антидејтон групе, Нихад Аличковић и Фахрудин Бездроб, одлучили су да се вежу за стуб унутар Земаљског музеја у знак протеста због његовог затварања.

"Тражимо одлагање затварања ове институције на два месеца и у том периоду тражимо да се донесе закон којим ће бити регулисан статус свих културних институција", казао је Аличковић за портал Klix.ba.

Аличковићу и Бездробу придружила се и Хана Обрадовић, студенткиња Филозофског факултета, а после ње у Музеј су стигли и чланови Студентског парламента Универзитета у Сарајеву.

Придружили су им се и директори културних институција у Сарајеву, али међу окупљенима није било политичких представника.

Земаљски музеј у Сарајеву основан је 1888. године и у 124 године свог постојања никада није престајао да ради.

Та најстарија културна установа у Босни и Херцеговини има статус националне галерије са збиркама непроцењиве вредности, које сведоче о културном, цивилизацијском и сваком другом развитку током босанскохерцеговачке историје.

После рата у Босни и Херцеговини, рад Земаљског музеја финансиран је из буџета Кантона Сарајево и Федерације БиХ. Због недостатка средстава, Земаљски музеј годинама нередовно исплаћује плате запосленима, не може измиривати рачуне за комуналне услуге и не може финансирати одржавање и реконструкцију најрепрезентативнијег комплекса зграда коју је изградила Аустро-Угарска.

Четири музејске зграде изграђене су 1913. године на Мариндвору у Сарајеву. Оне уоквирују простор у којем је смештена ботаничка башта.

Директор Земаљског музеја Аднан Бусулаџић од раније оптужује власт и политичаре у БиХ да су главни кривци за затварање Музеја.