Одбијени докази Готовине и Маркача

Хашки трибунал саопштио је да је Жалбено веће тог суда одбило да разматра нове доказе које је током жалбеног поступка предлагала одбрана хрватских генерала Анте Готовине и Младена Маркача који су због злочина над Србима за време и некон војне акције "Олуја" осуђени на 24, односно 18 година затвора.

Одбране двојице генерала поднеле су током прошле и ове године неколико захтева да се у жалбеном делу поступка уведе 30 нових доказа, међу којима су били и записници седница Врховног савета одбране које су се одржавале у Београду за време Олује, америчка дипломатска белешка објављена на Викиликсу и експертски извештаји америчких официра.

Ти се докази односе на узрок одласка српских цивила пре, за време и након Олује, за артиљеријске нападе Хрватске војске током Олује као и овлашћења Готовине као команданта, а одбране су тврдиле да им нису били на располагању током суђења.

"Жалбено веће утврђује да подносилац жалбе није показао да би ти документи утицали на првостепену пресуду да су били уведени на суђењу", наводи се у јавној верзији одлуке о одбијању доказа која је донета још 21. јуна.

Жалбене судије закључили су да су слични докази изведени током суђења, а за део доказа закључили су да су били на располагању одбрани.

Жалбено веће истиче да се та одлука односи искључиво на прихватљивост предложених доказа и не може се тумачити као изражавање било каквих ставова о самим жалбама двојице генерала.

Одбрана Готовине након те одлуке у августу је затражила од жалбених судија да уведу нових пет доказа у жалбени поступак који, како су навели, такође "руше" закључак првостепене пресуде да су Срби из Крајине избјегли током "Олује" због прекомерног гађања од стране Хрватске војске.

Ти докази, по оцени одбране, потврђују да су Срби евакуисани организовано по налогу крајинских власти, као што су то показали и докази које је одбило жалбено веће.

Жалбени поступак у предмету против Готовине и Маркача, неправоснажно осуђених прошле године на 24 односно 18 година затвора због злочина почињених за време и након операције Олуја, требао би се да буде завршен до краја године кад се очекује одлука жалбенога већа о жалбама двојице генерала на првостепену пресуду.

Хашко тужилаштво је поручило да првостепена пресуда којом су осуђени као чланови удруженог злочиначког подухвата даје основа за проглашење њихове кривице и као помагача у том подухвату као и за проглашење њихове кривице по командној одговорности за злочине који су уследили током два месеца након Олује док је одбрана тврдила супротно, односно да неправоснажна пресуда не даје никакав основ жалбеном већу да донесе осуђујућу пресуду.

Одбране је позвала веће да их ослободи сваке одговорности у случају да утврде да нису били чланови удруженог злочиначког подухвата или криви као команданти за злочине почињене током и након Олује.

Одбране су у августу засебним актом о коме још није одлучено оспориле и надлежност жалбенога већа за разматрање питања алтернативне кривице двојице генерала јер је реч о питању које није предмет жалбеног поступка.