Госпа ипак у Међугорју!

Католички медији у Италији наводе да Ватикан намерава ускоро да призна веродостојност јављања Богородице у херцеговачком Међугорју. Црквена комисија, коју је Ватикан именовао 2010. године, на чијем је челу кардинал Камило Руини није нашла "ништа негативно", већ "много позитивног материјала".

Ова комисија ускоро предаје свој извештај Конгрегацији за веру, која га прослеђује папи ради одлучивања о случају.

Деци старијег узраста "јавила" се Богородица по њиховој тврдњи 24. јуна 1981. године у Међугорју, општина Читлук. Ово место сваке године посети око милион верника из целог света. Сваког 25. у месецу од тада "Информативни центар Међугорја" објављује нове наводне поруке "краљице мира".

Комисија је разговарала са видиоцима који тврде да им се Богородица јавила, а разматрани су и бројни други "религијски аспекти". Помиње се могућност да се за Међугорје оснује посебна бискупија, како би се одвојило од мостарске бискупије. Сви досадашњи мостарски бискупи нису били склони да поверују "чудима". Могуће је и проглашење Међугорја за "светилиште", преноси Верска информативна агенција.

На позитиван став Комисије утиче, сматра се, књига Елисабете ди Николо "Међугорје - нада за свет", која је недавно објављена.

У њој се описује борба њеног двогодишњег сина Јошуе, који је имао рак у последњој фази, са 80 хемотерапија и 17 зрачења, десетак тумора и метастазама у костима. Родитељи, који живе на југу Италије, са дечаком су били у Међугорју, више из очајања, него због вере. Након тога, дечак више није имао болове, тумори су се знатно смањили тако да су их лекари лако уклонили. Лекари, како пише у књизи, рекли су да они немају научно објашњење за нагли опоравак дечака. О овоме је извештавала и телевизија РАИ.

Католичка црква до сада није била спремна да призна Међугорје као "место јављања Марије". У томе се ослањала на став Бискупске конференције Југославије из 1991. године. То је значило да је забрањено у име цркве организовати ходочашћа, свако одлазак се сматрао "приватним".

Кардинал Рацингер, садашњи папа, 1998. године демантовао је да он као руководилац конгрегације за "чување вере", и папа Јован Павле Други, имају позитиван став о Међугорју.

Предузимане су казнене дисциплинске мере против свештеника и монаха који су ширили култ указања. Месни бискупи Мостара остајали су увек при изричити негативном гледишту (Ратко Перић и пре њега Павао Жанић), који су говорили о "триковима" који непрестано прате наводни случај указања, што је доводило до сукоба са фрањевцима који су активни у Међугорју.