Пуповац: Једино Срби без статуса жртве

Председник Српског народног већа Милорад Пуповац рекао је у Загребу да су Срби једине цивилне жртве рата деведесетих којима тај статус није признат.

На комеморативној седници СНВ-а у Загребу, на којој су одате почасти жртвама "Олује" и "Бљеска", али и свим другим ратним жртвама, Пуповац је истакао да заједничке активности српске заједнице и министра ветерана Предрага Матића треба да створе претпоставке за коначно давања адекватних права српским жртвама и откривање судбине несталих.

"Наша је обавеза да жртвама дамо право грађанства, зато удружење породица несталих 'Против заборава' настоји да се то омогући", рекао је Пуповац.

"Сећамо се људи који су жртве рата и ратних политика и које се због ратне пропаганде и избегавања суочавања с прошлошћу не спомињу када се суди за ратне злочина, али ни кад се обележавају ратна страдања других", оценио је Пуповац.

Поновивши да је усташки логор Јадовно матица свих каснијих злочина, Пуповац је онима који се буне што се наводно омаловажавају страдања Хрвата од 1941. до 1945, или оправдавају злочини након Другог светског рата, поручио да су Срби сувише рањиви због страдања из 40-их и 90-их година, да би то учинили.

"Хрвати не знају како је рат стваран, ни како су им суседи Срби страдали, од губитка посла и стана, до избеглиштва из великих градова у мале или на рурална подручја, односно директно у Србију или Босну и Херцеговину. Страдања Срба по градовима 1991. и 1992. године нису мања од страдања Срба 1995. године", рекао је Пуповац.

Он је подсетио на комеморације и обележја подигнута у северној Далмацији, у селима Вариводе, Гошићи и Голубић, као и у Доњем Селишту код Глине и у Двору на Банији, али и у Вуковару и то жртвама које су страдале пре него што су у том граду почели сукоби.

"Не желимо да се комеморације користе у политичке сврхе, било да то желе појединици из Хрватске или Србије, јер су страдања сама по себи страшна, па не треба манипулисати бројем жртава или повратком људи", рекао је Пуповац.

Онима који оспоравају или ометају право на обележавања страдања жртава од 1941. до 1945. и од 1991. до 1995. године поручио је да их они "могу успорити, али не и зауставити у намери да жртве добију адекватан статус који би требало да имају и њихова родбина и потомци".

Комеморативне седнице на којима се одаје почаст страдалима у "Олуји", али свим ратним жртвама, већ се пету годину одржавају у свим српским жупанијским мањинским већима у Хрватској.

У Загребу су се том приликом окупили већници загребачког и других жупанијских српских мањинских већа, представници српских организација, као и представници амбасаде Србије.

Најављено је да ће на православном гробљу у Двору 8. августа бити одржан парастос и комеморативни скуп за невино страдале српске жртве које су побијене на путу од Глине до моста на Уни.