Шпански синдром у Љубљани

Пет европских чланица већ је затражило помоћ за спасавање својих економија. Да ли ће Словенија постати шеста, пита се новинар немачког листа Шпигл.

Бонитетска агенција "Стандард енд Пурс" снизила је оцену кредитне способности Словеније са "А плус" на "А", а као један од разлога за снижење оцене навела је нарастајућу политичку поларизацију и недостатак консензуса између политичких партија, што представља ризик за планиране структурне реформе у држави.

Агенција констатује да због политичке несигурности постоји ризик за планирање буџета, реформу пензионог и здравственог система, реформу тржишта рада и друге реформе.

Касно синоћ и америчка бонитетска агенција "Мудис" снизила је рејтинг државних обвезница за три степена и пребацила њен претходни рејтинг са "А2" на "Баа2", претећи даљим снижавањем у будућности. Агенција је такође променила економска предвиђања за Словенију на "негативно".

Државне обвезнице Словенија сада се налазе два степена изнад најниже оцене, која ће, уколико буде додељена, утицати да словеначке обвезнице од солидне инвестиције постану веома шпекулативне.

Из агенције "Мудис" кажу да су снизили рејтинг због лоших позајмица вредних више милијарди евра у банкарском сектору, проблема у финансирању и прилично великих ризика у финансијском сектору.

Три највеће банке у земљи "НЛБ", "НКБМ" и "Абанке Випа" сада траже докапитализацију и државну интервенцију која ће однети од најмање два, до осам одсто БДП. Агенција је такође навела да растуће камате на словеначке државне обвезнице још један разлог за снижење.

Почетком јула, прва бивша источноевропска земља која је приступила еврозони поменута је као могући шести кандидат за помоћ, пише "Шпигл". Али словеначка влада је демантовала да ће јој требати помоћ Брисела и ММФ-а. Смањивање потрошње за сад су зауставили опасност, рекао је премијер Јанез Јанша.

Али у четвртак, "Мудис" је упозорио да се словеначка влада мучи са већим трошковима рефинансирања и ограниченим приступом према финансијским тржиштима, а ликвидност банака у земљи постаје све зависнија од Европске централне банке.

Све мање опција

Лоша финансијска ситуација само ће бити појачана слабим економским опоравком, упозоравају из "Мудиса". Агенција је даље напоменула да Љубљана није успела да заузда буџетски дефицит, који би могао да премаши границу од 3,5 одсто БДП-а, која је дозвољена по правилима еврозоне којима треба да се осигура стабилност заједничке валуте.

Словеначки економисти такође се слажу да земља не може да се избори са финансијским проблемима. Економиста Јоже Дамијан скоро је рекао да су Словенији остала два избора. Или да затражи целокупни пакет помоћи од европског фонда, или да, попут Шпаније, затражи новац за своје банке.

Дамијан процењује да је величина лоших позајмица словеначким банкама између шест и осам милијарди евра.

"Чишћење ове 'токсичне активе'могло би да повећа буџетски дефицит на 20, па чак и до 28 одсто БДП-а, што ће повећати камате на задуживање на више од 12 одсто. Са толиким каматама ниједна земља не може да се финансира на средњем року, а камоли дуже", каже Дамијан.

Попут Кипрам који се пријавио за помоћ у јулу, Словенија је премала да би драматично појачала кризу у еврозони. Међутим, сама чињеница да ће ЕУ морати да финансира и шесту земљу долази у веома деликатном тренутку за европске лидере.

Имајући у виду ограничена средства у сталном фонду за еврозону, Европском механизму за стабилност, сада се све више дискутује о томе да ли би Еврпска централна банка требала да почне да купује велике количине државних обвезница својих проблематичних чланица.

Словенија је веома зависна од свог извоза у ЕУ, пошто 72 одсто извоза иде за друге европске земље, највећим делом у Немачку, Италију, Аустрију и Француску. Словенија највише извози кола, делове за аутомобиле, хемијске и фармацеутске производе, електронику, дрво и намештај.