Ђуровић: Азил не може да се добије због избегавања војне обавезе

Извршни директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила Радош Ђуровић изјавио је данас да је од почетка године до септембра само 18 људи из Русије затражило азил у Србији и објаснио да азил не може да се добије због избегавања војне обавезе, већ због других разлога.

Ако би људи долазили овде и тражили азил због избегавања војне обавезе, не би могли да га добију, јер је војна обавеза утврђена законом и то је обавеза сваког грађанина, рекао је за Танјуг Радош Ђуровић.

"Изузетно у ситуацијама када би руски грађани тврдили да беже од политичког режима или да не желе да користе оружје, јер је то противно њиховим убеђењима, у тим ситуацијама би имали право да приступе азилу и да га и добију", објаснио је Ђуровић.

Он је додао да ће се тек видети да ли ће руски грађани покушавати да траже азил или ће покушавати да оснују фирме и тако остану у Србији и другим земљама док траје рат.

Ђуровић је казао да је од почетка године до септембра 18 људи из Русије затражило азил.

"Међутим, сведоци смо тога да у великом броју грађани Русије долазе овде и остају очигледно по неком другом основу. Подсетићу да руски грађани могу да остану код нас до три месеца без визе и вероватно људи у том периоду покушавају да пронађу начин како да остану у Србији, а да заобиђу азилну процедуру", објаснио је он.

Он је додао да је битно да се разлучи неколико ствари када говоримо о људима који долазе из Русије и нагласио да је тражење и добијање азила "везано са тим да ли људи беже од прогона опасног по живот, да ли неко жели да их лиши живота због припадања одређеној верској политичкој расној или некој другој друштвеној групи".

"Када говоримо о земљама Европске уније и тамо људи из Русије интензивно улазе и одлазе, тако да је сaмо прошле седмице више од 66.000 људи ушло на територију ЕУ и то се донекле повезује са мобилизацијом у Русији која је у току", рекао је Ђуровић.

Он је додао да грађани Русије и у земље ЕУ могу да уђу на различите начине и да приступ азилу ни тамо није ограничен или ускраћен.

"То значи да би они и тамо могли, уколико се осећају прогоњени у Русији, да затраже азил и уђу у редовну азилну процедуру. Тако да са те стране и поред разних изјава у јавности, то никако не говори да људима треба да се ускрати право да приступе азилу, већ се говори о томе да ли Русима треба дати визе или не, што је друга ствар", појаснио је Ђуровић.

Он је додао да систем азила није зависан од тога како се улази у земљу.

"Можете ући илегално или легално, то није битно како ћете да се докопате територије. Када дођете на нечију територтију онда имате право да тражите азил и то право је основно људско право", казао је он.