Колико је реално да се од одузете имовине руских богаташа обнавља Украјина

Са Фиџија – на амерички списак заплењене руске имовине. И суперјахта Амадеа руског милијардера Сулејмана Керимова, заједно са неколико десетина милијарди долара, претходно одузетог богатства, могло би да се претвори у помоћ Украјини. Економисти тумаче, таквом одлуком Запад би нарушио сопствене принципе и вредности.

"Када донесете одлуку – ми ћемо некоме одузети имовину да ли то стаје само на Русима. Америка је велики рецептор инвестиција људи, инвестирају у фондове, пре свега у фонове, али и другде директно, да ли ће људи долазити са својим парама као што су Руси лако дошли и остали без имовине", упитао је Махмуд Бушатлија, економиста.

Ипак, амерички председник је тражио, а државни тужилац потврдио – министарство правде Сједињених Држава подржава правне кораке који би то омогућили. Први је национализација.

Други озакоњење преноса из власништва америчке на украјинску државу. И Канађани су раније најавили да ће бити прва земља Г7 која ће омогућити продају руске имовине зарад помоћи Украјини. Тај тренд прате и Пољска и Ирска.

"Све те државе које намеравају конфискацију су државе демократских правних традиција и потписнице одређених аката о поштовању људских права, очекивано је да ће се против тих одлука покретати поступци пред међународним судовима, а у улози тужитеља би били олигарси и могуће је да се догоди да ти судови доносе пресуде против тих држава зато што нису водили рачуна о људским правима руских олигарха и да онда одштету исплаћују порески обвезници", напомиње Михајло Вучић, правник са Института за међународну политику и привреду.

То би, напомиње Вучић, могло да се избегне, ако би се пред судом доказало да су они којима је имовина одузета имали директан утуцај на одлуке Кремља или директне користи од рата. Али Русија за тај потез не мари много. Бар ако је судити по изјави председника Државне думе.

"Ова одлука неће утицати на економије наше земље. Одузете јахте, виле и друга имовина имућних грађана ионако није доприносила њеном развоју", истиче Вјачеслав Володин.

Ипак, донели су контрамеру – забрану странцима из непријатељских држава да повлаче новац из финансијског система Русије. Раније су озаконили и експропријацију страних компанија које су напустиле руско тржиште. Ту би на међународно инвестиционо право могла да буде позвана Русија.

"Оно што је контроверзније правно питање је како ће се те пресуде извршити ако Русија одбије да плати, јер Русија не жели да учествује у многим међународним институцијама. Мораће да се то наплати пленидбом имовине Русије, а која то имовина може да буде – замрзнуте резерве и вероватно ће се циљати на ту имовину", сматра Михајло Вучић.

И док Русија очекује да би замрзнуте резерве – око 300 милијарди долара – морале да јој се врате, амерички државни секретар Блинкен у Конгресу је потврдио да се испитује могућност да део тог новца буде искоришћен за износ од 33 милијарде долара нове америчке помоћи Украјини.

Од тога би 20 милијарди требало да буде намењено за улагање у појачавање одбране Украјине, близу 10 милијарди за економски опоравак земље и око три милијарде за хуманитарне намене.