Преговори и наоружавање, коме одговара продужетак рата у Украјини

Украјински председник је на почетку рата одбио евакуацију и од Запада тражио оружје. У трећем месецу сукоба – и Европљани и Американци, Украјини испоручују тешко наоружање.

Тумачи се, истовремено, да једна од намера Руса у првој фази рата била да свргне украјинску власт. Тежиште је у другој фази на истоку – могуће и на југу Украјине.

Вук Вуксановић из Београдског центра за безбедносну политику каже да друга фаза представља "померање онога што је главни театар борби".

"Односи се на спорну провинцију Донбас, али и на трансформацију у природи ратовања, јер оно што видимо је рат изнуривања. Равнотежа снага се овог пута помера у корист Русије, јер у рату изнуривањем побеђује онај ко има већу артиљерију и ко може да нанесе већу штету противничкој страни", указује Вуксановић.

Упозорење НАТО-а 

Сукоб би могао да потраје и годинама, упозорио је, не први пут, НАТО. Контакт-група ће се зато, у америчкој бази у немачком Рамштајну, састајати једном месечно.

Претходно је и Берлин, у још једном стратешком заокрету, одлучио да Кијеву испоручи "гепарде" и "леопарде" – борбена оклопна возила, годинама ван немачког арсенала, за које недостају и муниција и обука.

И не само то – Словенији ће дати тенкове "лисица" и "куна", а Словенци Украјинцима совјетски "Т-72".

Марко Дашић, са Факултета политичких наука, сматра да је танка линија када ће Русија перципирати да је нека од европских држава постала страна у сукобу.

"Сада је то допремање војне технологије и војног наоружања тумачено као да још нису, нови развој ситуације. Са немачким укључивањем, можда јесте изазвао реакцију Сергеја Лаврова који је, можда песимистично, рекао да не треба искључити могућност трећег светског рата", каже Дашић.

Док се поставља питање да ли испоруке застарелог оружја служе и за прање савести, могућност испоруке модернијег наоружања, за сада, је само у најави.

На западну осуду наилази текст некадашњег Би-Би-Сијевог дописника из Москве.

Ангус Роксбург је у Гардијану упозорио да финансијском и оружаном помоћи, Запад само продужава агонију Украјинаца.

Коме одговара продужетак

Продужетак сукоба, тумачи се, због слабљења руске државе и војске, одговара Американцима и Британцима. Али, не само њима.

"Парадоксално продужетак сукоба одговара и Русима, јер ће све време имати као карту пред преговоре чињеницу да сукоб може да се прелије на европски континент, на срце европског континента, како они кажу, а да не говоримо о економским последицама којима сведочимо од почетка сукоба", оцењује Дашић.

Додаје да му нуклеарни рат за сада "делује најдаље, иако га је Сергеј Лавров поменуо, не случајно, у недавном интервјуу државној телевизији".

Претходно је Русија тестирала разорни "сармат" – интерконтиненталну балистичку ракету: лансирана на северозападу Русије, одјекнула је источно на Камчатки.

Поново се извлаче нуклеарне доктрине

Од почетка рата, аналитичари са хладноратовских полица, поново извлаче нуклеарне доктрине. Подсећа се на разлике између стратешко-интерконтиненталног нуклеарног оружја, намењеног одмазди међу нуклеарним силама и тактичког, слабијег домета.

"Оно се користи у биткама, а не за добијање ратова. Намењено је за оно што се у хладноратовском вокабулару називало флексибилни одговор на веома прецизну дефинисану позицију, али и даље са нуклеарним кинетичким ефектом", објашњава Вук Вуксановић.

Додаје да је разлог зашто "хладни рат никада није трансформисан у врући, тај зато што би страна која потенцијално губи рат била у искушењу да употреби нуклеарно оружје".

Сједињене Државе спремне су да дају 33 милијарде долара помоћи за Украјину, према закону, оживљеном први пут после Другог светског рата.

То је, ипак, око четири пута мање од помоћи Британцима за борбу против нацистичке Немачке. Зато се оцењује да су и од финансијске и оружане помоћи и укључивање у оружани сукоб, који би водио Трећем светском рату, бољи – свеобухватни мировни преговори: oзбиљни и такви који би рат окончали одмах.