уторак, 03.05.2022, 06:00 -> 12:24
Извор: РТС
Аутор: Марија Митровић
Русија, Европа и банкрот – која је цена остваривања политичких циљева
Русија је само неколико дана пре истека рока 4. маја измирила обавезе по доспелим обвезницама, тврде из америчке банке "Џеј Пи Морган Чејс". Незванично, то су урадили користећи доларске резерве. Тако је Москва у последњем тренутку избегла банкрот – истина методолошки. Русија је тврдила да жели да врати дуг, али да јој је замрзнуто триста милијарди долара, а повериоци су одбијали плаћање у рубљама. И док је Запад то представљао као колапс руске привреде, из Москве стиже порука да би банкрот Русије могао да изазове хиперинфлацију и банкрот Европе.
Процене су да Русија дневно приходује око 1,4 милијарде долара по основу извоза нафте и гаса – и то неће стати. Русији тај извоз треба, а свету требају руске сировине.
Од петродолара, међутим, нико нема користи, јер је због санкција јако смањен увоз у Русију.
Српски извоз у Руску Федерацију је између шест и седам одсто нашег укупног извоза. Толики је, отприлике, и обим руских инвестиција у Србију.
Др Саша Ранђеловић са Економског факултета објашњава да тај канал није занемарљив, те да ће се он осетити, али да је много значајније, како каже, шта ће се догодити са европским привредама у контексту најновијих дешавања.
"Сходно томе, доћи ће до успоравања европских привреда, а у неком сценарију и до рецесије. То ће се извесно знатно осетити", истиче Ранђеловић.
Инфлација и прогнозе
Прогноза да ће средином године доћи до заравњења инфлације да би се до краја године смањила, сада је пала у воду и сви су сагласни да ће се кретати око седам одсто.
"Шта је даље неки дијапазон реаговања монетарних власти централних банака, па да повлаче полако новац из оптицаја чинећи новац скупљим. Видећемо и веће каматне стопе. Не очекујем ни у Европи, ни Србији огроман раст", каже Славко Царић, председник извршног одбора Ерсте банке.
Руски кредитни рејтинг снижен
Без обзира на ознаку коју користе кредитне агенције, руски кредитни рејтинг је снижен и она је сада у друштву Конга, Етиопије и других високоризичних земаља.
Русија одаје утисак да јој до тога није стало, али ће то свакако утицати на понашање инвеститора на глобалном нивоу.
"Ако усмеримо пажњу на нашу земљу, не очекујем по одређеним врстама токова капитала, првенствено мислим на стране директне инвестиције, јер оне нису тако плашљиве према оваквим ризицима. Планирана улагања ће се у том смислу и остварити, реализовати са динамиком за ову и неке наредне године", каже проф. др Зоран Грубишић из Београдске банкарске академије.
Сматра и да ће цена дуга скочити.
Штета ће тек да се рачуна укључујући и уколико дође до нове поделе светске економије. Изградња нових набавних и производних ланаца биће болан и скуп процес, а највећу цену платиће најсиромашније земље.
Коментари