Може ли рат у Украјини да сруши владу у Берлину

Био је то неуобичајено изнервирани наступ пословично смиреног канцелара. Али, то не би требало ни да чуди, будући да се Шолц већ недељама, из дана у дан, суочава са све интензивнијим медијским и политичким рафалом критика због поступања у оквиру рата у Украјини.

Парадокса ли, Шолцу се обија о главу управо његов предизборни слоган: "Ако тражите вођство, и добићете га".

Критичари из Немачке, али и широм света спочитавају Шолцу мањак вођства и одлучности, пре свега због његовог одбијања да одобри испоруку немачког тешког наоружања Украјини и да пристане да Европска унија уведе ембарго на увоз енергената из Русије.

Берлин не жели да буде "зараћена страна" са Москвом

Немачка је Украјини до сада слала противтенковске и противавионске ракете, потом аутоматско оружје, возила, уређаје за ноћно осматрање и средства личне заштите, укупне вредности око осамдесет милиона евра.

Међутим, Кијев од Берлина за рат против руских снага тражи такозвано тешко наоружање и то борбена оклопна возила, тенкове, борбене авионе, хеликоптере, бродове и подморнице. Али безуспешно, јер канцелар Шолц то одбија.

И због тога долази на удар критика, чак и из редова сопствене коалиције. Конкретно, једна од низа критика која је протеклих дана највише одјекнула у немачкој јавности јесте она која је уследила након што су Украјину посетили председници три одбора Бундестага – за спољне односе, одбрану и Европу – који су уједно и водећи функционери три владајуће странке социјалдемократа, либерала и Зелених.

Најоштрија је ту била председница Одбора за одбрану Мари-Агнес Штрак-Цимерман која је, заједно са својим колегама, захтевала од канцелара да се Украјина наоружа немачким тенковима.

"Шолц је одржао импресиван говор у Бундестагу (када је крајем фебруара најавио заокрет у спољној и безбедносној политици Немачке). Нажалост, после тога је изостало завртање рукава", рекла је ова функционерка либерала, истичући да Шолцова комуникација Немачкој ствара "имиџ земље која оклева".

И док се управо на ове посланике Бундестага односило канцеларово прозивање "дечака и девојчица", њихова критика је очигледно имала донекле утицаја па је канцелар сазвао конференцију за новинаре, након видео-састанка са лидерима земаља Г-7 и источноевропских чланица НАТО-а.

Иако су сви очекивали још један преокрет, Шолц је само експлицитније објаснио већ објављени план о слању финансијске војне помоћи Украјини од више од милијарду евра, као и свој став да Немачка неће Украјини слати тешко наоружање јер би то могло да води ка неконтролисаној ескалацији догађаја.

Уз поновно истицање да је Бундесвер недовољно опремљен да би Украјинцима слао наоружање из сопствених залиха, он је додао да "мора да буде загарантована сопствена способност одбране Немачке".

Осим тога, он је истакао да нема сврхе Украјинцима слати најновије западно наоружање јер њихови војници нису обучени за његово коришћење, те да то није могуће урадити у кратком року.

Канцелар је још једном поновио да се НАТО неће мешати у овај рат, а из свих његових одговора на новинарска питања је провејавао став који се може чути у појединим медијским анализама, да заправо званични Берлин не жели да слањем тешког наоружања дође у ситуацију да Москва то протумачи као да је и Немачка "зараћена страна" према међународном праву.

Медијско разобличавање канцеларових блефова

Своје "не" слању тешког наоружање канцелар је објашњавао и тврдњом да је влада тражила од немачке наменске индустрије да јој каже коју врсту наоружања може да произведе и испоручи у блиској будућности, те да се влада држи тог списка, који је недавно послат и Украјини да изабере шта хоће а да ће Немачка те набавке платити.

Међутим, немачки медији та образложења нису прихватили здраво за готово, већ су уследила медијска открића "канцеларових блефова".

Немачки најтиражнији дневни лист Билд открио је да је немачка влада са изворног списка, који је добила од немачких произвођача, избацила оклопна борбена возила "мардер" и "боксер", као и борбене тенкове "леопард 2" и панцерхаубице 2000.

Другим речима, немачка влада је тешко наоружање избацила са списка, а управо се оно налази на "списку потреба" који је Немачкој крајем марта послало украјинско министарство одбране.

Штавише, Билд је открио да је Кијев почетком априла још два пута Берлину послао захтеве за тешким наоружањем, али да се канцелар на то није обазирао, све време блефирајући у јавности да је такозвана индустријска листа координисана са украјинским министарством одбране.

С друге стране, берлински дневник Велт дошао је до владиних докумената из којих се види да немачка савезна влада у последње три недеље, конкретно између 30. марта и 21. априла, не само да није испоручила додатне противавионске и антитенковске ракете, већ "једва да је добила неко додатно оружје вредно помињања".

Опозиција хоће да обори канцелара због Украјине

Украјински амбасадор у Украјини Андриј Мељник, којег поједини немачки коментатори називају истинским опозиционим лидером у Немачкој, разочаран је био Шолцовим изјавама, отворено сумњајући у аргумент да Бундесвер није довољно опремљен.

"Теза да Бундесвер није у стању да испоручи додатно наоружање није разумљива", истакао је Мељник, додајући да, примера ради, немачка војска има више од 400 борбених возила "мардер" ("куна"), од којих се око 100 користи за обуку, те би одмах могла да буду предата Украјини.

"Од изузетно круцијалне важности би такође имала испорука ‘ховицера2000’."

Амбасадор је чак напоменуо да у складиштима немачке војске има 120 ових тенковских хаубица, као и да од око 800 оклопних возила за транспорт "лисица" велики део није у употреби, те би могли да буду испоручени Украјини.

И док амбасадор недипломатски прозива канцелара и пребројава комаде тешког наоружања Бундесвера, у Бундестагу опозициони демохришћански блок ЦДУ–ЦСУ прети канцелару да ће тражити његов опозив уколико Украјини не пошаље тешко наоружање. Шеф ЦДУ Фридрих Мерц такође сматра да је све питање политичког вођства.

"Немачка тренутно председава Г-7, а савезни канцелар Шолц је председник највећих индустријских нација света. И у овој функцији би он могао да каже нешто. Али он то не чини", рекао је Мерц, чија странка канцелару обећава да ће следеће недеље тражити гласање о неповерењу влади, уколико не дозволи извоз тешког наоружања.

У мору критика, објављена је и анкета урађена за магазин Шпигел по којој је на питање "да ли бисте тренутно описали канцелара Шолца као снажног у вођству", чак 65 одсто испитаника одговорило је "не".

Овај резултат је ироничан преокрет у јавном мњењу у којем је Шолц пре само три месеца уживао одобравање управо 65 одсто испитаника.

Због тога пола у шали, а пола у збиљи, ових дана се у Берлину помиње оцена да испада да ће руски рат против Украјине заиста довести до промене режима. Али не у Кијеву већ у Берлину.