Немачка нафтна дипломатија у вртлогу рата у Украјини

Колико би забрана увоза могла да погоди Немачку и ЕУ? "Ако рафинерија у Швету више не буде добијала руску нафту преко гасовода Дружба, већи део источне Немачке више уопште неће функционисати", рекао је један инсајдер за немачке новине Ханделсблат.

ЕУ и црно злато из Русије

ЕУ је 2019. четвртину својих потреба за нафтом добијала од Русије. Немачка покрива око 36 одсто својих енергетских потреба за руском нафтом, чиме се позиционира негде у средини у Европи на листи земаља које увозе нафту из Русије.

Другачије је на Малти, Кипру и у Грчкој. У Грчкој нафта чини више од половине енергетског снабдевања, према званичним европским подацима. На Малти и Кипру потрошња руске нафте је више од 80 одсто. Велики део увоза енергената у овим земљама долази из Русије због географске близине.

У најновијим преговорима о санкцијама на нивоу ЕУ, Мађарска, Немачка и Аустрија су се посебно оградиле од бојкота руске нафте. Шведска, Данска и Финска такође одбијају да начине тај корак.

Све у свему, у Европи је теоретски лакше заменити нафту него гас, јер се она релативно лако утоварује у танкере и транспортује широм света, каже за DW Кај Екерт из Енергетске информационе службе. За разлику од такозваног течног гаса, инфраструктура превоза нафте је доступна. Међутим, нафта би због тога могла да поскупи.

Нафтна дипломатија у време рата

Ипак, поставља се питање да ли је нафту уопште могуће заменити у кратком временском периоду. Према подацима Међународне агенције за енергију (ИЕА), ЕУ је из Русије увозила 2,2 милиона барела сирове нафте и 1,2 милиона барела нафтних деривата – сваког дана 2021. године. Екерт претпоставља да је могуће набавити те количине нафте из других региона.

Немачка и ЕУ тренутно траже алтернативе. Немачки министар економије Роберт Хабек недавно је боравио у Уједињеним Арапским Емиратима. Следећи на листи за посету би могле да буду Венецуела или Иран. То би евентуално довело до тога да се санкције према овим земљама пониште.

А ту је и ОПЕК (Организација земаља извозница нафте). Краткорочно, овај нафтни картел би могао да произведе додатних два милиона барела, каже Барбара Ламбрехт, експерт за сировине из немачке банке "Комерцбанк" на питање DW-а. Али Ламбрехтова наводи да чланство Русије у проширеном кругу ОПЕК+ представља проблем.

"До сада није било ризика од прекида у сарадњи, већ се уместо тога постепено чека на проширење производних капацитета нафте." Генерални секретар ОПЕК-а недавно је одбио могућност прекида сарадње са Русијом. Не може тако једноставно да се замени руски увоз у Европској унији.

Нафта је Путинов главни извор прихода

Руски приходи од нафте чинили су око 30 одсто државног буџета прошле године. Поређења ради - гас, који је много теже заменити, чини само шест одсто годишњег буџета у Русији. Према прорачунима европске невладине организације "Бругел", ЕУ тренутно увози нафту у вредности од 450 милиона евра дневно. Недостатак овог прихода могао би значајно да ослаби Москву.

Краткорочно и средњорочно, Русија се тренутно налази у транзиционој фази сличној оној у ЕУ. Централно питање је сада да ли Москва може да прода руске резерве нафте које постају доступне. "Можда ће бити потребно да дође до снижења цена, али нафта ће наставити да налази своје купце", каже Каи Екерт из Енергетске информационе службе.

Питање цене

Кина би у томе могла да одигра кључну улогу. Глад за енергијом је и даље велика. Из "Комерцбанке" се наводи да је Индија већ купила "значајне количине".

Ипак, нови купци се споро проналазе, сматра Барбара Ламбрехт. Дневна производња нафте у Русији је опала. Са новим партнерима, трговачки путеви би били дужи и као резултат тога, танкери би били дуже на путу, наводи она и додаје да би то представљало логистички изазов.

Осим тога, многе бродарске компаније тренутно не пристају у руске луке из разлога безбедности и репутације.

Међутим, већина експерата се слаже да би забрана увоза нафте у ЕУ могла још више да подигне цене. За Русију би раст цене нафте могао да надокнади недостатак прихода од извоза из ЕУ. Ако би се то догодило, жељени ефекти вршења притиска на Русију би нестали. Али ако би Русија заиста средњорочно продала знатно мање нафте и цена би се стабилизовала, те би тиме циљ ЕУ био постигнут и Путин би трпео последице.

Немачка има резерве

У сваком случају, дани јефтине нафте која пристиже из руских цеви су одбројани.

Министар економије Хабек жели да Немачка буде "практично независна" од увоза руске нафте до краја године. Још је нејасно како то постићи. Проширење инфраструктуре обновљивих извора траје дуже, а алтернативни извори још нису договорени. Ситуација ће вероватно бити слична у многим земљама ЕУ.

Ипак, уколико би дошло до престанка увоза нафте раније него што је очекивано, Немачка поседује националну резерву која је настала због нафтне кризе – пре 50 година.

Према документу Министарства економије, који цитира Ханделсблат, ово би могло да премости период од 200 дана без руске нафте. Међутим, студија такође показује да квалитет сирове нафте и опције транспорта нису биле укључене у планирање. Изненадна забрана увоза руске нафте би пак створила проблеме за целу Источну Немачку.

Ипак, економска штета би била подношљива, барем за Немачку. Али отпор према бојкоту нафте у Берлину има везе и са свеобухватним страхом од Путинове контрареакције. Неки се пре свега плаше да би Путин искључио гас ако би ЕУ престала да увози нафту. То би имало огромне последице по многе земље, посебно Немачку.