Русија између санкција Запада и проналажења алтернатива на Истоку

Драгана Митровић каже за да трендови и чињенице говоре да се Русија још пре десетак година почела да се окреће Истоку, увидевши да Запад не рачуна озбиљно на Москву, искључујући је из Г8, одбацивањем или игнорисањем њених иницијатива.

"Због тога је Заједница Независних Држава прерасла у Евроазијску економску унију, ту је и учешће Русије у Шангајској заједници за срадњу, у БРИКС-у, у Г20 где не постоји већина за искључење Русије, Источноазијском форуму, АСЕАН-у, настојњем да се скопе уговори о слободној троговини са Египтом, Сингапуром, афричким земљама, групацијом Меркосур", наглашава Митровићева.

Указује на то да Русија није велики светски економски чинилац, са мање од пет одсто у глобалном БДП-у, али је покренула бројне иницијативе и тргује робом која је веома значајна као што су војна опрема и наоружање, житарице а пре свега гас, нафта, угаљ, важни метали за индустрију, вештачка ђубрива.

"Због посебности стратешких роба, учешћа у регионалним и интерконтиненталним структурама, може да тражи отклон и решење како би преживела тешке санкције Запада. Русија се труди да нађе алтернативе", каже Митровићева за РТС.

Истиче да је Русија симболично окренута Истоку, али и даље подмирује 40 одсто потреба гаса ЕУ.

Каже да Русија и Кина настоје да створе више центара моћи, разбију правила које су успоставиле Западне економије, пре свега САД.

Са друге стране, Кина је прихватајући западна начела пословања постала друга економија света и највећи светски инвеститор. Пекинг ће се сигурно трудити да не наруши то што је постигао, каже професорка ФПН-а.

Митровићева сматра да ће Кина ће настојати да избегне санкције какве су уведене Русији, али да се сигурно пита да ли би Запад могао из геополитчких разлога и њој да уведе сличан ембарго.