Међусобне оптужбе Русије и Украјине о употреби хемијског оружја – много речи, мало доказа

Оптужбе о коришћењу хемијског оружја у Маријупољу последње су у низу од избијања рата. Од првих дана Украјина и запад тврде да се Русија за то припрема.

Москва, са друге стране, то негира и упућује контраоптужбе - Украјина, уз подршку САД, годинама у лабораторијима ради на креирању биолошког оружја усмереног само против Руса. И једно и друго, тврде упућени, тешко је доказати.

Проф. др Владимир М. Цветковић са Факултет безбедности објашњава да је употреба хемијског оружја просторно ограниченог дејства.

"Врло је мала вероватноћа да ће доћи до употребе хемијског оружја имајући у виду свеукупну анализу целокупне безбедносне ситуације на подручју Украјине као и стратешка, тактичка и оперативна усмерења Руске Федерације. Такође, карактеристика која не погодује употреби хемијског оружја односи се на немогућност тачне процене штетних дејстава употребе хемијског оружја у оружаним сукобима", указује Цветковић.

Лако рећи, тешко доказати 

Према речима Момира Турудића, новинар недељника "Време", основни проблем код оптужби за коришћење хемијског оружја је што се све лакше изричу али се јако тешко доказују. У том контексту, подсећа на пример из рата у Сирији.

"Извештај међународне Организације за забрану употребе хемијског оружја из октобра 2020. године, детаљно документован, је доказао да два случаја за које је била оптужена власт у Сирији из 2017. и 2019. године не постоје докази да је то учињено. Међутим, као што видимо, кад прође толико времена онда тај извештај, наравно и медијски, и на сваки други начин, није више толико важан као што су битне снага таквих оптужби у тренутку када се изговоре", наводи Турудић.

Оптужбе, доказано је да су биле лажне, послужиле су као изговор Американцима да нападну Ирак 2003. године. Током рата у Сирији 2013. за тадашњу америчку администрацију употреба хемијског оружја била је црвена линија коју Башар ел Асад не сме да пређе. И данас се она повлачи у говору западних званичника.

"Тако озбиљна оптужба за употребу хемијског оружја неминовно води даљој ескалацији. То подсећа на ову систуацију у Сирији која је касније довела до интервенције, мада мање, у тој земљи. Мени делује да је могућност употребе нуклеарног наоружања, бар тактичког нуклеарног наоружања у овом тренутку много већа. То би била линија која до сада никада од Другог светског рата није пређена и после чега нико не може да предвиди шта би се десило", сматра Турудић.

Владимир М. Цветковић каже да, имајући у виду да земље ЕУ чине све што је у њиховој моћи да развију оперативно-тактичке и техничке процедуре реаговања у таквим ванредним ситуацијама нема разлога за бригу и за ширење панике међу становништвом ЕУ.

"Свакако, ја бих истакао да је много већа могућнсот да дође до злоупотребе хемјског оружја у терористичке сврхе него што ће доћи до употребе хемијског оружја у оружаним сукобима", наводи професор Факултета безбедности.

Три државе нису потписале Конвенцију о забрани хемијског оружја 

Хемијско и биолошко оружје сврставају се у оружја за масовно уништавање. Њихов развој, складиштење и употреба забрањени су женевским конвенцијама. Конвенцију о забрани хемијског оружја, као и његовом уништавању, потписале су 193 земље од тренутка доношења ове конвенције 1997. године. Три државе је нису потписале – Египат, Северна Кореја и Јужни Судан.

"Русија је тада уништила 50.000 тона својих пријављених залиха, а Организација за забрану хемијског оружја је заправо присуствовала уништавању преко 97 одсто пријављених залиха. Сједињене Америчке Државе су, примера ради, уништиле преко 90 процената хемијског оружја. Ипак, свака држава према тој конвенцији има обавезу да уништи залихе, али има и право да поседује до једне тоне хемијских токсичних супстанци ради спровођења одређених истраживања, ради креирања заштитне опреме или других научних истраживања", објашњава професор Факултета безбедности.

Јавна је тајна, оцењују стручњаци, да се многе државе света баве његовим испитивањем. Тако нешто, међутим, тешко је доказати и у миру.

У рату, затрпаном дезинформацијама, још теже.