У Украјини страдају и људи и истина – зашто је одговорност за ратне злочине више сан него стварност

Буча је за Запад и Украјину нови синоним за ратни злочин. Не сумњају да су га починили руски војници. Повлачећи се из предграђа Кијева, оставили су за собом тела на улицама, у подрумима, са повезима преко очију, везаних руку. Исто се, наводе, догодило и у другим градовима током рата у Украјини. Али Кремљ све те наводе негира и назива их пропагандним ратом.

Професор Михајло Вучић са Института за међународну политику и привреду каже да је то људска трагедија, јер је ту неко дефинитивно страдао, само што се још не зна контекст страдања у Бучи – ко су били ти људи, какав је био њихов статус у смислу правних правила који их штите и ко је одговоран за то.

"Било би ми најдраже да неки независни органи, по могућству правосудни, преузму ту истрагу и да дају даље информације, а не да се она одмах стави у погон даљег медијског пропагандног рата", истиче Вучић.

Русија и САД не признају суд, али постоји територијална надлежност 

У Украјину су стигли француски истражитељи. Међународни кривични суд основао је истражни тим. И то за злочине почињене у Украјини осам година уназад.

Кривични суд у Хагу постоји две деценије. САД и Русија најпре су потписале Римски статут, па се потом повукле из Споразума, којим је основан. У име Вашингтона то је, већ крајем 2002. године, учинио Џорџ Буш, у име Москве 2016. године Владимир Путин.

Вучић каже да је украјинска страна од почетка рата истицала како Међународни кривични суд има надлежност да процесуира злочине на територији Украјине, јер је она потписница статута тог суда.

"Русија није, али с обзиром на то да се злочини дешавају на територији Украјине, постоји та територијална надлежност, чак и за злочине које почине руски војници, иако они нису персонално под надлежношћу суда", објашњава Вучић.

Било би исправно, сматра професор Тибор Варади, ако би у утврђивању учествовале обе стране – и украјинска и руска.

"Међународно кривично правосуђе је правосуђе где највеће светске силе нису приступиле, а судити у међународним споровима починитељима или наводним починитељима из других земаља је више до сада био театрални гест, него гест који стварно води ка правди", указује Варади.

Медијски рат и "приземна пропаганда" 

У међувремену, брза медијска осуда са једне и упозорење да су злочини инсценирани, са друге стране.

"И Кремљ и Кијев помало приземну пропаганду користе да опишу овај злочин, али ако се утврди да јесте инсценирано, то не би био први случај у историји ратова - имали смо и случај Рачак у СР Југославији", подсећа Вучић. 

Варади каже да смо сада сведоци не само једног рата, него и једног комуникационог рата.

"Тешко је објективно рећи шта се догађа и шта се не догађа у Украјини, али је највероватније да постоје ратни злочини. Наравно, као правник бих желео да ако постоје злочини, да постоји и одговорност", напомиње Варади.

И док су жртве рата у Украјини и даље и људи и истина, проблем је, наводи Варади, што међународна кривично-правна одговорност остаје више сан него стварност.