Светска банка: Ефекти рата преливају се и на Западни Балкан, највећи ризик снабдевање гасом и нафтом

У данас објављеном ажурираном Економском извештају Светске банке за Европу и централну Азију наводи се да ће привредни пад Украјине у 2022. години износити чак 45,1 одсто. Рат, али и санкције уведене Русији одражавају се и на Западни Балкан.

Процена Светске банке је да ће стопа раста Запаног Балкана опасти на 3,2 процента у 2022. години.

Очекује се да ће Србија забележити раст БДП-а од 3,2 одсто, Хрватска 3,8 одсто, БиХ 2,9 одсто, Црна Гора 3,6 одсто, Северна Македонија 3,2 одсто и Албанија 3,2 одсто.

"Ефекти рата се преливају на овај под-регион углавном кроз канал сировина", појашњава се у извештају.

На средњи рок, очекује се да Западни Балкан има користи од недавно усвојеног Економског и инвестиционог плана за Западни Балкан Европске уније, који ће мобилисати средства за подршку конкурентности и инклузивном расту, као и за зелену и дигиталну транзицију

"Иако је удео економске активности који је директно повезан са Русијом и Украјином релативно мали за Западни Балкан у целини, неколико земаља је и даље осетљиво на шокове из Русије, укључујући Црну Гору за 11 процената њених страних директних инвестиција и Србију за пет процената њеног извоза и 5,4 процената увоза", наводи се у извештају.

Највећи ризици по Западни Балкан потичу од могућих поремећаја у снабдевању природним гасом и нафтом.

"Овај под-регион 67 процената свог природног гаса увози из Русије, а Босна и Херцеговина, Северна Македонија (преко бугарског цевовода) и Србија у потпуности зависе од Русије за своје снабдевање природним гасом", истиче Светска банка.

Индиректни ефекти руско-украјинског конфликта представљају значајан ризик за Западни Балкан, нарочито ако конфликт покрене успоравање привреде у еврозони.

"Западни Балкан се снажно ослања на еврозону као дестинацију за 63 одсто свог извоза, док више од половине страних директних инвестиција и готово две трећине свих дознака које стижу у овај под-регион потиче из еврозоне", наводи Светска банка у свом извештају.

Задаци за креаторе јавних политика

Светска банка наводи да креатори јавних политика морају да појачају макроекономске резерве и институције како би ојачали стабилност, да подстичу инклузиван и уједначенији опоравак јачањем система социјалне заштите како би заштитили најрањивије групе, укључујући и избеглице, да задрже фокус на унапређење енергетске ефикасности и зелену транзицију да би обезбедили одрживу будућност.

Решавање негативних последица климатских промена је једно од најургентнијих питања нашег доба, подсећа Светска банка

"Рат и скок цена конвенционалних енергената даље додатно показује привлачност обновљивих извора и значај преласка енергетских система на јефтиније, чистије и поузданије енергенте. Боља енергетска ефикасност, смањење губитака у потрошњи енергије и примена технолошких иновација могла би да омогући привредама региона да ублаже ефекте рата на економски раст", наводи се у извештају.