Шеф француских шпијуна поднео оставку, како је Париз превидео рат у Украјини

Генерал Ерик Видо задржао се свега седам месеци на челу француске војске обавештајне службе пре него што је, под притиском генералштаба и министарства одбране, подне оставку, јављају Монд и Опинион.

Шеф француских шпијуна је оставку поднео свега пет дана пре него што би му генералштаб свеједно уручио отказ, због резултата интерне истраге после које се, јавља Опинион, генерал Видо нашао на мети критика због "недовољних брифинга" и "пропуста у процесу сагледавања ситуације".

Кључ гнева француских званичника усмерен против генерала Видоа била је процена да Руси неће упасти у Украјину, због чега је председник Емануел Макрон прекинуо предизборну кампању и покушао да убеди Владимира Путина и Џозефа Бајдена да отворена питања почну да решавају на самиту који би организовао Париз.

Руски упад у Украјину представља прилично озбиљан ударац за француску обавештајну заједницу, па је начелник генералштаба, генерал Тјери Буркар још почетком марта признао да су подаци које су прикупљали француски шпијуни били различити од оних који су пристизали из Лондона и Вашингтона.

"Американци су рекли да ће Руси напасти и били су у праву. Наши обавештајци су тврдили да би освајање Украјине имало монструозну цену те да Руси имају друге опције", рекао је генерал Буркар париском Монду.

Обавештајне претпоставке које је на располагању имао Макрон указивале су да постоји шанса да се рат, у последњи час, спречи дипломатском акцијом, што би додатно ојачало Макронов престиж на међународној политичкој сцени.

Американци су се, пак, одлучили за другачији приступ па су, уочи почетка рата засули јавност тајним плановима, сателитским снимцима и свакојаким другим подацима, покушавајући на тај начин да одврате Русију од почетка напада.

Никада у дугој историји ривалства Сједињених Америчких Држава и Русије, сваки потез или корак који би могао водити ка озбиљним сукобима никада у историји није био видљив него у данима пред почетак рата.

"Број, учесталост и детаљност сирових обавештајних података који се објављују је без преседана", написао је некадашњи званичник Централне обавештајне агенције, Даглас Лондон за "Форин аферс".

Оставка шефа војне обавештајне агенције, пише Монд, није једини проблем француских шпијуна, јер је задатак ДРМ-а да набави информације о операцијама, а не о намерама.

Према писању овог листа, откривање намера у оваквим ситуацијама пре би требао да буде посао ДГСЕ-а, односно спољној обавештајној агенцији, која је у фебруара закључила да "Русија има снаге да нападне Украјину".

Монд је, такође, оценио да америчке и британске обавештајне службе имају веће биџете и шири маневарски простор, што су Французима у данима који су претходили рату у Украјини "показали на прилично груб начин".