Које су последице првог месеца рата у Украјини

За месец дана рата десет милиона Украјинаца напустило је домове. Више од 3,6 милиона је избегло, око 6,5 милиона је расељено, углавном на западу Украјине.

Највише избеглица стигло је у Пољску, готово 2,2 милиона људи. У Румунији је 555.000, у Молдавији је више од 370.000, Мађарској готово 330.000, у Словачкој више од 250 хиљада Украјинаца.

Европска Унија омогућила је деци да иду у школу, приступ здравственом систему и одраслима да раде, за сада годину дана.

У Русију је, према тамошњим подацима, избегло више од 350 хиљада људи, највише у области Ростова. Из Уницефа стиже драматичан податак да готово сваке секунде једно дете из Украјине постане избеглица.

Уједињене нације саопштавају да је погинуло је 953 цивила, повређено више од 1.500, док је убијено 121 дете.

Војне операције у бројевима

За тридесет дана рата у Украјини, руске снаге нису успеле да освоје ниједан велики град. Према извештајима и анализама, Маријупољ би могао да буде први значајнији украјински град који би руска војска могла да освоји, јер је опкољен, а његова одбрана је суочава се са недостатком чак и основних ресурса.

Када је реч о осталим фронтовима, према Институту за студије рата, главни руски фронт је око главног града Украјине, Кијева, који руске снаге опкољавају са северозапада, запада и са истока. Други фронт руских оружаних снага усмерен је ка другом по величини украјинском граду Харкову, а трећи ка Маријупољу и Донбасу.

Четврти правац напада руске војске усмерен је преко Херсона, који је према тврдњама Москве под пуном контролом, даље ка Одеси.

Иако на западу Украјине нема копнене операције руске војске, Лавов као највећи град тог дела државе, изложен је повременим нападима руских ракетних и ваздухопловних снага, а погођен је и центар за обуку страних добровољаца у Јаворову.

Тада је, према руским подацима, погинуло око 180 страних плаћеника и уништено наоружање, док Украјинци тврде да је убијено 35 људи.

У овом рату, Русија је први пут користила хиперсонично оружје, ракете "кинжал", које се лансирају са авиона "миг-31".

Према званичним подацима Министарства одбране Руске Федерације, уништено 184 авиона и хеликоптера украјинског ратног ваздухопловства, док званични подаци Министарства одбране Украјине кажу да су уништили 108 руских авиона и 124 хеликоптера.

Руси тврде да су уништили 1.572 борбена оклопна возила, рачунајући тенкове, док Украјинци кажу да су уништили 1.597 оклопњака и 530 тенкова.

Када су у питању људски губици, Украјина тврди да је до сада неутралисала око 15.800 руских војника. Према последњим подацима руског Министарства одбране губици су 1.351 погинули војник, рањено 3.825. Наводе да су украјинске снаге изгубиле 16.000 војника, а 14 хиљада избачено из строја.

Економски рат

Док трају борбе на терену, води се економски рат. Под санкцијама Запада је више од 1.000 Руса и 100 руских компанија и институција.

На руској "стоп-листи" су амерички председник и његови најближи сарадници. Замрзнута је готово половина од 640 милијарди руских златних и девизних резерви. Русија је зато најавила да ће државни дуг плаћати рубљама.

У рубљама ће убудуће и наплаћивати рачуне за гас од тзв. "непријатељских држава". То је прекинуло слободни пад руске валуте, која је ојачала за око пет одсто.

За Запад, Путинов потез је ескалација економског рата, кршење дугорочних уговора у доларима. Повлачењем рубаља, прекршиле би сопствене санкције.

За Русију са замрзнутим средствима, плаћање у страној валути изгубило је смисао. Одлука се оцењује као пробни балон, јер се не односи на нафту, иако од њеног извоза Русија заради готово двоструко више.

С обзиром на већу зависност Европе од руског гаса, тумачи се, рачуни у рубљама, погураће европске земље да се придруже ембаргу Вашингтона на руске енергенте.

Европа из Русије увози 40 одсто гаса и готово трећину нафте. Чешка се стопроцентно ослања на руски гас, слично је и у Мађарској и Словачкој. Бугарска увози 75, Финска и Немачка 70 одсто. Санкције Русији, Европу су већ погодиле.

Економиста Славиша Тасић истиче да су сви у проблему јер су руски енергенти су важни за све.
Али, на средњи и дуги рок то неће бити проблем за Европу и Србију будући да Русија нема огромну економију, додаје Тасић.

Како оцењује, Русија је важна у смислу нафте и гаса али у суштини бруто домаћи производ чланица ЕУ и Србије ће ове године опасти за један процентни поен, али ће се већ на средњи рок стабилизовати.

Брисел је забранио руске инвестиције у енергетици – што би Москву могло да кошта 3,3 милијарде долара. Америка и савезници укинули су повлашћену трговину са Русијом.

Американци су санкционисали 40 компанија руске наменске индустрије, увоз дијаманата, плодова мора и вотке и извоз луксузне робе.

Али док год Европа и даље купује руске енергенте, Путин има сигурне приходе. Прошле године, када је цена гаса била десет пута мања, Русија је зарадила 100 милијарди долара. Из СВИФТ-а је искључено седам руских банака, али не и банка преко које Европа плаћа гас.

Повратак у суморне деведесете

Ипак, инфлација у Русији највиша је од 1998. године. Руски стандард, оцењује се, враћа се у суморне деведесете.

Тасић наглашава да се већ за ову годину се предвиђа 15 одсто пада руског БДП-а.

"Фирме саме одлазе из земље што ће се продужити период рецесије и лоши економски трендови ће се продужити у наредних неколико година", сматра Тасић.

Према његовим речима, иако Русија тражи алтернативе и окреће се ка Кини, то неће бити довољно. Искључење из западног света, Европе и САД, не може се надокнадити дуже време, закључује Тасић.

Руси су између одлуке о национализацији страних компанија, које су напустиле руско тржиште и мера које би им помогле да се врате. Са друге стране, на Западу се замрзава руска имовина, све до луксузних јахти и вила.

Русији је кључно да извезе готово осам милиона барела нафте и деривата дневно. Кина за дан купи 10 милиона барела и зато Русија у Кини види сигурно тржиште.

Али Пекинг је под притиском Вашингтона да ограничи своју улогу у спасавању Москве. У супротном и другој економији света прете санкције. Индија је протеклог месеца учетворостручила увоз руске нафте.

Санкције Русији увело је 37 држава. Осим Кине и Индије, нису им се придружиле и готово цела Азија, ни земље афричког континента и Латинске Америке.