Рат, избеглиштво и траума – које су психичке последице миграције

Драга Шапић, гостујући у емисији Међу световима свет, изјавила је да нико није равнодушан на мигрантску ситуацију због рата у Украјини.

"Потребно је водити рачуна о томе како и колико се окружујемо вестима. И то не само оним о избеглиштву људи, него и оним које се тичу несташице хране, јер је то нешто што је већ овде доживљено", рекла је Шапићева, додајући да постоји могућност и акумулиране трауме изазване низом трауматичних догађаја.

На питање шта све могу бити психичке последице миграције из ратом захваћеног подручја, Шапићева је навела да су то трауме, посттрауматски стресни поремећаји, депресија, анксиозност, немир, стрес.

"Избеглиштво је изузетно велика траума која са собом носи неизвесност. То није један догађај који се десио и прошао, већ особа пролази кроз неки процес који траје. То је окретање живота наглавачке: и за појединца и за његову породицу. Интересантна је појава такозване кривице преживелог код особа које су успеле да побегну од рата, да се сместе и да обезбеде себи колико толико нормалне услове за живот", рекла је Шапићева.

Осећање "грађанина другог реда"

Говорећи у емисији Међу световима свет, која се бавила психологијом различитих узорка миграција, психолошкиња Драга Шапић казала да је осећање "грађанина другог реда" у иностранству могуће превазићи трудом и радом.

Казала је да је, у том смислу, важно је направити разлику између интеграције и асимилације у друштво.

"Интеграција је када се особа осећа као да је део те већинске културе у коју долази, али задржава део оне која је део њеног идентитета. Асимилацијом се, са друге стране, примарна култура потпуно губи. Ако одемо у неки град у Западној Европи и живимо у крају где су само Срби, причамо само на српском, не научимо други језик, неминовно ћемо бити изоловани од остатка заједнице у чију смо земљу дошли", истакла је Шапићева, саветујући интеграцију као добар начин за прилагођавање новој средини.

У разговору о повратницима у домовину, који су у иностранство отишли из економских разлога, психолошкиња је изнела и податке психолошког истраживања.

"Након што остваре економску стабилност у иностранству, код високообразованих људи долази до промене перцепције. На почетку, при емиграцији, идеја им је била да је квалитет живота нижи зато што је економска ситуација лошија. Како она постаје боља, као важан фактор у процењивању квалитета живота појављују се културолошки фактори", рекла је гошћа Првог програма Радио Београда.

Казала је и да је један од најчешћих разлога повратка у Србију "брига о родитељима и жеља да се дете одгаја у Србији, то јест, у земљи из које су они потекли".