Има ли у Украјини добровољаца са ових простора

У првим данима рата, председник Украјине позвао је добровољце широм света да се прикључе украјинској војсци. Убрзо је одјекнула вест да ће се одазвати 20.000 људи. Председник Русије најавио је да је 16.000 бораца са Блиског истока спремно да се прикључи руским снагама. Упућени тумаче – и сами позиви и најаве – део су пропагандног рата.

"То су претерани бројеви. Чињеница је да се на украјинској страни боре добровољци из Пољске, Велике Британије, Америке, али они не могу да буду неки значајнији фактор. Искуство из 2014. или из 2015. показало је да присуство таквих војника значајно подиже морал домаћих трупа", каже Предраг Петровић из Београдског центра за безбедносну политику.

Моралне разлоге – одбране праве стране, наводили су добровољци из Србије и Хрватске који су се пре осам година прикључили сукобима у Украјини, на супротним странама.

Највише хрватских бораца и данас је у редовима Азовског батаљона – испрва паравојне формације, сада дела Националне гарде украјинског Министарства унутрашњих послова.

Борци Азова препознају се по амблему са вучјом удицом – нацистичком симболу. Због руске тврдње да је око 200 Хрвата у њиховим редовима, хрватски војни изасланик у Москви позван је на разговор.

"Чине га људи који су неонацисти и прилично су радикални у односу на Русију. Постоје докази које Русија тврди да има да су они починили многе ратне злочине током сукоба над становништвом руске етничке припадности", рекао је Михајло Вучић из Института за међународну политику и привреду.

Предраг Петровић наводи да се 2014. двадесетак хрватских грађана борило у Азову, али да они нису били значајан фактор. Грађани Србије су се, каже, борили на страни ДНР и ЛНР.

"Они јесу представљали значајан фактор. Добро су се показали, били су и снајперисти. Али када говоримо о тренутном броју људи из Србије и Хрватске, немамо података да је значајан број из Србије", истиче Петровић.

Какве су судске пресуде добровољцима на страним ратиштима

Од 2014. држављанима Србије који ратују у иностранству по Кривичном законику прете вишегодишње казне затвора. Без обзира на то да ли их у рат води идеологија или новац.

Судска пракса од тада бележи 32 пресуде – углавном условне казне и све на основу признања кривице.

"Ово кривично дело се јако ретко примењује у пракси, по мени је последица жеље наше државе да и тиме покаже неутралност да забрањујемо било какво учешће. То је било и последица повећаног одласка у Ал Каиду и због опасности по националну безбедност", наглашава Михајло Вучић.

У трећој недељи рата у Украјини, руска војска бомбардовала је центре за обуку на војном полигону Јаворов, на двадесетак километара од границе са Пољском. Украјинци су саопштили да је у нападу убијено 35 људи. Руси тврде да је тиме неутралисано 180 страних плаћеника и велика количина страног наоружања.