Бајден назвао руског председника ратним злочинцем; Путин: Операција иде по плану

Велика Британија, Албанија, Ирска, Норвешка, САД и Француска позвале су на састанак Савета безбедности о Украјини, саопштила је британска мисија у УН на свом Твитер налогу.

СБ УН требало би у петак да гласа о резолуцији коју је предложила Русија, а којом се захтева заштита цивила у Украјини и безбедан пролаз за хуманитарну помоћ и људе који желе да напусте земљу, али западне дипломате сматрају да она неће бити подржана, јер не позива на прекид борби или повлачење руских трупа.

(РТС, Ројтерс)

Амерички председник Џозеф Бајден рекао је новинарима да је руски председник Владимир Путин "ратни злочинац" због инвазије коју је покренуо на Украјину.

"Он је ратни злочинац", саопштио је Бајден новинарима у обраћању након догађаја у Белој кући, преноси Ројтерс.

Такође је оптужио руског председника за "ужасно разарање у Украјини", бомбардовање зграда, породилишта и болница.

Претходно је Бајден најавио додатну војну помоћ Украјини у износу од 800 милиона долара која, између осталог, обухвата дронове, системе за противваздушну одбрану "стингер", аутоматске пушке, минобацаче, муницију.

"Даћемо Украјини оружје да се бори и брани у тешким данима", рекао је Бајден, наводи Ројтерс.

(Танјуг, Ројтерс) 

Око 100.000 избеглица тренутно борави у Молдавији и чека да настави пут. У Молдавију је од почетка кризе избегло готово 350.000 људи, углавном из Николајева и Одесе.

Гранична полиција данас бележи више излазака из земље него улазака, избеглице углавном одлазе ка Румунији, па даље ка западној Европи.

Немају намеру да остану, свега је 5.000 тражилаца азила.

Око 1.000 украјинске деце је пријављено за локалне школе, а њих 300 већ похађа наставу на руском и украјинском језику.

Кишињев, иако је далеко од свих граничних прелаза са Украјином, јесте град који је највише погођен кризом. У њему је чак 39 избегличких центара, укупно у држави нешто мање од 100.

Европска мрежа оператера електричне енергије повезала је у свој систем електричне мреже Украјину и Молдавију, чиме је обезбеђено стабилно снабедвање струјом ратом захваћених подручја.

"Ово ће помоћи Украјини да одржи свој електрични систем стабилним, домове топлим, а светла упаљена током ових мрачних времена. То је такође историјска прекретница за односе ЕУ и Украјине у овој области, Украјина је сада део Европе", поручила је комесарка за енергетику ЕУ Kадри Симсон.

Из Брисела се захваљују Европској мрежи оператора преносног система за електричну енергију што су у року од две недеље завршили овај пројекат за који се оцењује да "није био без ризика".

Додаје се да ће ЕУ наставити да подржава Украјину у енергетском сектору, обезбеђујући повратне токове гаса у земљу и испоруку енергената.

(Танјуг) 

Секретар руског Савета за безбедност Николај Патрушев је у телефонском разговору са америчким саветником за националну безбедност Џејком Саливеном позвао САД да охрабри Украјину да тражи дипломатско решење конфликта, саопштено је из руског савета.

Патрушев је рекао да је за Русију неприхватљиво одуговлачење са преговорима за које је одговоран Кијев "према инструкцијама споља", преноси Тас.

Позив је иницирао Вашингтон.

(Ројтерс)

Председник Русије Владимир Путин рекао је да Русија није имала избора, морала је да спроведе "специјалну војну операцију".

Истиче да Русија не жели да окупира Украјину, као и да је Кијев у догледној будућности могао да дође до нуклеарног оружја. 

"Властима у Кијеву смо рекли да повуку своје снаге из Донбаса на почетку операције, али нису то урадили", рекао је Путин који наводи да "операција тече по плану".

Руски председник је рекао да је Украјина са подршком западних сила планирала агресију против Русије. Каже и да су западне силе хтеле да створе анти-Русију и да их није брига за украјински народ.

Оцењује да је ракетни напад на Доњецк "кукавички терористички чин" и да западни медији о том нападу нису чак ни извештавали.

Путин тврди да је Русија признала ЛНР и ДНР како би зауставила геноцид.

"Војни конфликт у Донбасу отегао би се унедоглед", рекао је Путин.

Коментаришући санкције уведене Русији, Путин је рекао да је то једна од лекција за руске компаније.

"Потези Запада су слични антисемитском погрому у Немачкој тридесетих година", рекао је Путин.

(Ројтерс)

Турски министар спољних послова Мевлут Чавушоглу рекао је да рат у Украјини мора да се оконча и да Анкара жели да се настави са мировним напорима за постизање прекида ватре.

У обраћању новинарима након састанка са руским колегом Сергејом Лавровом, Чавушоглу је рекао да се Турска, која је чланица НАТО-а, нада да ће се Путин састати са Зеленским.

Лавров је рекао да нема препрека за састанак двојице председника, али да би до таквог састанка могло доћи само како би се запечатио конкретан споразум.

"Не постоје препреке за организацију таквог састанка, под условом да то не буде састанак ради састанка; тада би морао да буде стављен печат на конкретне споразуме, о којима преговарају две делегације", рекао је Лавров.

(Ројтерс)

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да мировни преговори морају да доведу до фер договора за Украјину који ће укључити и безбедносне гаранције којима би се заштитили од будућих претњи.

"Ми можемо и морамо данас да се боримо. Ми можемо и морамо да бранимо нашу државу, наш живот, живот Украјине. Ми можемо и морамо да се договоримо о правичном и фер миру, стварним безбедносним гаранцијама које ће функционисати", рекао је Зеленски у видео-обраћању.

(Ројтерс)

У Молдавији, земљи која се граничи са Украјином и која је по глави становника примила највише избеглих из Украјине, налази се репортерка РТС-а Драгана Биберовић.

Каже да је од почетка кризе око 350.000 избеглица стигло у ту земљу, али им је она, углавном, само успутна станица.

Главни центар је престоница Кишињев, која две хале сајма користи као прихватне центре. Тамо има 400 лежајева, а тренутно их је 50 слободних. Ситуација се мења из минута у минут.

Избеглице углавном долазе из Николајева и околине, али и из Одесе у којој засад нема сукоба, али мештани страхују за своју безбедност па су напустили домове.

Велики број избеглица нема пара да настави пут, па у Молдавији остају док не нађу бесплатан превоз. Влада у Кишињеву је разговарала са ЕУ, како би се успоставила директна авионска линија за Немачку.

Саветник украјинског председника Олексиј Арестович рекао је да украјинске оружане снаге предузимају контранападе мањег обима на неколико фронтова.

"Ситуација у главним жаришним тачкама је непромењена и неће се мењати јер је Русија истрошила своје ресурсе", рекао је Арестович.

Навео је и да Русија испаљује ракете на украјинске мете, а да је две трећине ракета погодило цивилне објекте и инфраструктуру.

Ову информацију Ројтерс није могао да потврди, а Москва негира да циља цивиле.

(Ројтерс)

Шеф руске дипломатије Сергеј Лавров рекао је да мировни преговори са Украјином нису лаки, али да буде наду да ће се до компромиса доћи.

"Наши преговарачи кажу да преговори из очигледних разлога нису лаки. Упркос томе, постоји нада да ћемо доћи до компромиса", рекао је Лавров у интервјуу за руски канал РБК.

Наводи да су "неке од формулација споразума са Украјином близу договора".

Лавров је рекао и да је за Москву кључна безбедност људи на истоку Украјине и демилитаризација, као и да проблем није само неутралност Украјине.

"Важни су и коришћење руског језика и слобода говора", поручио је Лавров.

Истиче да је тренутна криза значајан моменат, који ће одредити како ће изгледати светски поредак.

Шеф руске дипломатије рекао је и да Москва не види да је Вашингтон показао занимање за решавање украјинског конфликта.

(Ројтерс)

У јутрошњем гранатирању Кијева оштећена је дванаестоспратница која се затим урушила, а ватрогасци су успели да угасе пожар који је том приликом настао.

Две особе су, према писању Унијана, изгубиле живот.

Оштећена је и деветоспратница која се налази поред.

Евакуисано је 35 особа. 

(Унијан)

Русија ће одговорити на потез Црне Горе, која је руског дипломату прогласила персоном нон грата, рекао је званичник руског Министарства спољних послова Јуриј Пилипсон, преносе РИА Новости.

Подгорица је 4. марта руском дипломати дала рок од 72 сата да напусти земљу.

"Разлог за доношење ове одлуке је процена релевантних безбедносних органа у Црној Гори о активностима руског дипломате које су у супротности са Бечком конвенцијом о дипломатским односима", навело је тада Министарство спољних послова.

Пилипсон је рекао и да планови Словеније и Хрватске да снабдевају Украјину убојитим оружјем представљају авантуру. "Иницијатори тих планова морају да разумеју против кога ће оно бити употребљено", рекао је Пилипсон. 

(Ројтерс, РТС)

Око 20.000 људи успело је током претходног дана да напусти опкољени Маријупољ хуманитарним коридором.

Према речима заменика шефа кабинета украјинског председника Кирила Тимошенка, грађани су евакуисани са око 4.000 приватних возила од којих је 570 отишло у град Запорожје, док су остали провели ноћ у другим местима успут, преноси АП.

Маријупољ, стратешки важан лучки град са 430.000 становника на Азовском мору, више од десет дана је под опсадом руских снага.

(Танјуг)

Амерички сенат једногласно је усвојио резолуцију којом се руски председник Владимир Путин означава као ратни злочинац и осуђује се руска акција у Украјини.

Предлагач резолуције је републиканац Линдзи Грејам, а подржали су је сенатори обе странке. Резолуцијом се охрабрују Међународни кривични суд у Хагу и друге државе да истраже ратне злочине које су починиле руске снаге током рата у Украјини.

(Ројтерс)

Украјински председник Володимир Зеленски рекао је да мировни преговори са Русијом почињу да "звуче реалистичније", али да је још потребно време да би се постигао напредак.

"Састанци се настављају и обавештен сам да позиције током преговора већ звуче реалистичније. Али потребно је време за одлуке које ће бити у интересу Украјине", рекао је Зеленски, преноси Ројтерс.

(Ројтерс)