Запад, Русија и Украјина – каква је будућност односа Москве и НАТО-а

Одбијање тог војног савеза да се директно укључи у сукоб у Украјини, према речима Владимира Трапаре, није показатељ слабости, већ рационалног промишљања и чињенице да је Украјина важнија Русији него Западу.

Зато ће НАТО ситуацију у Украјини искористити за сопствену консолидацију, а не за провоцирање директног сукоба са Руском Федерацијом.

Трапари није јасно због чега су Украјинци очекивали да ће им Северноатлантска војна алијанса помоћи више него што то чини сада: кроз слање наоружања и финансијску помоћ.

Указује да је у Украјини тренутно присутна, и у теорији позната, равнотежа одлучности која је у потпуности на страни Русије: она потврђује да је та држава способнија и спремнија да ратује у Украјини од НАТО савеза.

Трапара, такође, истиче и да код држава НАТО савеза не постоји воља да Украјина буде примљена у чланство. Веровање украјинске елите да та држава може бити део НАТО блока било је лажно, као што је и руско осећање претње од тога преувеличано, каже.

Коментаришући захтев Кијева да НАТО затвори небо над Украјином, Трапара истиче да то није нимало једноставан подухват, пре свега због величине украјинске територије, али и ризика од директног сукоба са Русијом, јер је мало вероватно да би Москва дозволила да њеној авијацији буде онемогућено да лети изнад Украјине.

НАТО је јединствен када је реч о противљењу и осуди руске инвазије, државе чланице сматрају да би територијалну целовитост Украјине требало подржати на све начине, осим уласка у директан сукоб са РФ, истиче Владимир Трапара.

Објашњава да се различитост у ставовима НАТО чланица односи се на ефекте санкција уведених Русији: поједине државе због сопствених интереса или угрожености, вагају колики ће бити њихов степен.

Државама НАТО важнија је Русија од Украјине, пре свега кроз успостављање стратешког партнерства, на пример Немачкој због испорука гаса или Турској ради односа са РФ, каже.

Трапара истиче да је постхладноратовски НАТО, који се проширио до руских граница, инструмент стратегије САД која се зове либерална хегемонија.

Њом се учвршћује утицај Вашингтона у Западној Европи и са циљем проширивања и на Источну Европу, односно стављањем Русије у безбедносно неповољан положај, чиме би се довели у питање и њен суверенитет и статус велике силе, додаје.

Позив НАТО-а Финској и Шведској да му приступе има везе са руско-украјинском кризом, верује Трапара.

Пријем, према његовом мишљењу, у овом тренутку није реалан, мада га у перспективи не би требало искључити, посебно јер су нордијске државе и неке балканске једини простор за његово ширење.

Трапара наглашава да ће будуће односе Москве и НАТО-а детерминисати исход руско-украјинског сукоба.

Исток Европе после рата 

Виши научни сарадник ИМПП констатује да ће по окончању сукоба на Истоку Европе свакако постојати нова форма хладног рата: можда и гора од некадашњег, јер не постоји равнотежа каква је постојала раније, а она ће узроковати веома лоше односе Русије и НАТО-а.

Руска инвазија на Украјину удахнула је нови живот америчкој стратегији либералне хегемоније и самим тим, у посредном смислу, и НАТО-у као њеном инструменту.

САД ће руско-украјински сукоб искористити за јачање те стратегије, обнављање јединства НАТО-а и снажење његових војних капацитета, посебно у источним чланицама.

То може бити и битно средство стављања Русије у лошији безбедносни положај.

Уколико Русија оствари војну победу у Украјини, НАТО-у ће бити теже да делује против ње.

Међутим, ако би РФ изгубила, а то није реалан сценарио, могуће су различите ланчане катастрофе којима би се довео у питање и њен опстанак и територијална целовитост, и ту би НАТО могао да дочека својих 5 минута и интервенише, закључује виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду др Владимир Трапара у емисији "Магазин на Првом" Првог програма Радио Београда.