Русија, Украјина, санкције и енергенти – мило или драго

Урсула фон дер Лајен је на Твитеру навела да би Европа морала више да улаже у обновљиве изворе енергије. Али, имајући у виду да јe Немачка затворила три нуклеарне електране почетком јануара, а да до краја ове године планира да их дефинитивно избаци из употребе, питање је на који начин би могао да се брзо надомести недостатак енергената. 

Сећање на кризу у енергетском сектору је још прилично свеже. A потпредседник Савета безбедности Руске Федерације, Дмитриј Медведев поручује да ће Европљани плаћати 2.000 евра за 1.000 кубних метара гаса. 

Након потреса на берзама у уторак, када је за барел сирове нафте требало издвојити скоро 100 долара, највише у последњих седам година, цене се полако смирују. Барел европске нафте Брент сада кошта 97 долара, а у понедељак је износио 99,50.

Међутим, рубља и гривна, руска и украјинска валута, у даљем су паду. Рубља има најнижу вредност према долару од марта 2020. године, док је гривна ослабила у односу на долар више од један одсто.

И док САД разматрају увођење нових санкција Русији, Москва, према наводима министарства спољних послова Русије, има "оштар одговор".

Утицај казнених мера против Русије, према писању Ројтерса, за сада је минималан.

Велике руске банке су дубоко интегрисане у глобални финансијски систем, што значи да се санкције највећим институцијама могу осетити далеко изван њених граница.

Значајан утицај на руску економију могао би бити уколико се тим компанијама онемогући интернационално плаћање (SWIFT). То би се, ипак, могло држати на резерви.

Русија је трећи светски извозник нафте и други извозник природног гаса. Ако западне земље одговоре на ситуацију у вези са Украјином увођењем санкција, очигледан противпотез Русије је да узврати смањењем продаје горива, пише Атлантик.

А свако повлачење Русије са светских тржишта нафте подстаћи ће раст цена који ће се осетити на бензинским пумпама широм света. Уколико Русија и смањи извоз гаса, цене би могле још да порасту. 

Цена гаса се креће у циклусима. Ниске вредности цене 2010-их обесхрабриле су улагања у нову понуду, и тако поставиле услове за више цене у 2020-им. Како је светска економија почела да се опоравља од пандемије, расла је и цена гаса. Цена руског гаса на спот тржиштима је премашила 10 долара за милион метричких БТУ у јуну 2021. године, затим је расла на 15 долара, па 20, а сада је око 30 долара, за неколико месеци.

Више цене омогућиле су Русији, наводи Атлантик, да направи велике залихе долара, евра и злата. Ти фондови сада премашују 630 милијарди долара, што је импресивна залиха за земљу са БДП-ом од 1,5 билиона долара.

Још једна важна ствар је што се нафта може много лакше транспортовати од гаса и купује се на глобалним тржиштима. Постоји много добављача који могу да повећају производњу, неки брже, неки спорије. Бензин је високо опорезован, тако да владе могу да привремено смање акцизе. А САД располажу огромним стратешким резервама нафте које се могу повући – и даље скоро 600 милиона барела, према најновијим подацима, упркос продаји десетина милиона барела у последњих шест месеци. 

Природни гас је, међутим, теже заменити. Нафта се може утоварити у танкер и отпремити у било коју луку на свету. Најјефтинији начин транспорта гаса је, међутим, фиксним цевоводима. Европу ти гасоводи повезују са Русијом. Западна Европа је пре пандемије увозила скоро 40 одсто природног гаса из Русије.

Зато је и питање шта ће се догодити ако Европа увезе руски гас. Алтернатива сигурно постоји, само је питање колико кошта.