Стејт департмент: Србија сарађује у борби против тероризма, главни проблем пренос новца и оружја

Kако се констатује, у Србији те године није било терористичких напада, али главни проблем на том пољу остаје пренос новца и оружја кроз регион.

У извештају се такође изражава забринутост због потребе репатријације терориста и чланова њихових породица из Сирије, као и због терористичке саморадикализације појединаца, кроз расно или етнички мотивисане идеологије, често повезане са национализмом.

Kако се указује, закони Србије за учешће у иностраним војним сукобима прописују казне од шест месеци до 10 година затвора.

Србија је осудила на казне затвора појединце који су учествовали у активностима повезаним са тероризмом на подручју Сирије, као и оне који су учествовали у руско-украјинском конфликту, напомиње Стејт департмент.

Извештај цитира истраживања појединих невладиних организација према којима Србија није показала намеру да у земљу врати своје грађане који се тренутно налазе у Сирији. "Од 10 српских држављана који су се борили у терористичким формацијама и вратили се из Сирије или Ирака у Европу, четири су се вратила у Србију."

Србија је процесуирала седам таквих особа, неке у одсуству, на укупно 69 година затвора.

Према неким невладиним организацијама и медијима, тужиоци који се баве таквим случајевима наводно примењују различите стандарде, при чему се повратници из Сирије суочавају са до 11 година затвора за кривична дела у вези са тероризмом, а повратници из Украјине добијају условне казне због учешћа у страном оружаном сукобу.

Служба за борбу против тероризма и екстремизма МУП-а објаснила је да Kривични закон дозвољава да је за кривична дела у вези са тероризмом могуће гонити само особе осуђене за борбу у редовима терористичких група које су одредиле Уједињене нације, попут Исламске државе.

Срби који се боре са проруским групама у Украјини, које УН нису означиле као терористичке групе, процесуирани су због учешћа у страном оружаном сукобу, објаснила је иста служба МУП-а, наводи се у извештају.

"Недостатак закона који регулишу обуку и финансирање терориста"

Стејт департмент оцењује да Србији недостаје законодавство које шире покрива понашање у вези са обуком за терористе, финансирање терористичких организација и активности врбовања терориста.

У извештају се, такође, подсећа да се Србија, према Вашингтонском договору из 2020. године, обавезала да означи организацију Хезболах у потпуности као терористичку организацију и уведе мере које ће сузбити финансијске активности и друге операције на њеној територији, али да се до краја 2021. није догодило.

Стејт департмент истиче да је Србија укључена у регионалну сарадњу када је реч о борби против тероризма, као и да МУП и БИА сарађују са Интерполом и Европолом на том пољу.

Додаје се да је Србија учесник НАТО програма "Партнерство за мир", и у том смислу учествује на међународним вежбама, као и да је САЈ учествовао у две специјалне војне вежбе у организацији америчке Специјалне команде за војне операције.

У извештају се наводи да је Србија развила снажне билатералне односе и сарадњу у граничној контроли са Бугарском, Мађарском и Румунијом, као и да има трилателарно гранично партнерство са БиХ и Хрватском, и да њене безбедносне агенције сарађују са агенцијама у Албанији, Северној Македонији и Црној Гори.