Вархељи: Интеграција Западног Балкана међу главним приоритетима ЕУ

Говорећи на конференцији у Трсту под називом "Италија и Западни Балкан: раст и интеграција", Оливер Вархељи је нагласио да Трст није само "капија ка Западном Балкану, већ и капија према централној Европи, што само показује колико тога можемо да урадимо заједно и интегришемо Западни Балкан у ЕУ што је пре могуће".

Он је оценио да је "потребно више Трстова на Балкану" и веће присуство Италије, пошто је, у светлу руског напада на Украјину, интеграција Западног Балкана међу три најважнија приоритета ЕУ, и то, како је рекао, "не само ЕУ као институције, већ и свих њених лидера''.

Вархељи је истакао да је направљено пуно помака у циљу интеграције земаља Западног Балкана, али да је потребно учинити још много тога.

"Успели смо да померимо ствари с мртве таћке кад је реч о преговорима са Северном Македонијом и Албанијом. Србија и Црна Гора такође су показале виши ниво посвећености прикључењу убрзавши реформе, а ми смо убрзали испоруку чланства за њих. Са Србијом смо отворили кластер од четири поглавља, али наравно, ту се не смемо зауставити", рекао је Вархељи.

Навео је да је "Европска комисија усвојила статус кандидата БиХ пре мање од месец дана, а све то је велико охрабрење и потврда земљама Западног Балкана да се Европа вратила. Европа је спремна да испоручује, ако је и Балкан спреман да испоручује".

Он је рекао да су "све то добре вести" за некога у Бриселу, али да их је посебно важно поменути у Трсту.

"Политичка интеграција не значи ништа ако нема истинске интеграције, а то подразумева и економску и друштвену интеграцију Западног Балкана у Европску унију", рекао је Вархељи.

Најавио је да ће следећег месеца доћи до "убрзања примене такозваног економског и инвестиционог плана за Западни Балкан".

План од 30 милијарди евра 

Коментаришући овај план, Вархељи је истакао да он укључује 30 милијарди евра помоћи за Западни Балкан, односно износ БДП-а читавог региона.

"Тај план значи инвестирање у велике инфраструктурне пројекте, како бисмо се повезали у енергетском, транспортном и дигитално-економском смислу, чега није било последњих 30 година. То може отворити врата европским компанијама, а наше банке и инвестициони фондови такође могу пронаћи свој интерес у томе", рекао је комесар.

Вархељи је енергетску кризу упоредио са ковид кризом и рекао да тиме што помаже Западном Балкану, ЕУ помаже и себи.

"Због тога смо усвојили пакет енергетске помоћи за Западни Балкан у износу од милијарду евра, а волели бисмо да обезбедимо брзу новчану помоћ од 500 милиона евра како бисмо обезбедили краткорочну и средњерочну независност региона од руског гаса", рекао је комесар.

Он је најавио да ће ЕУ инвестирати у бар један нови енергетски терминал на Западном Балкану, односно Јадранском мору, како би променила ситуацију на терену и створила нове економске и безбедносне основе.

Вархељи је оценио да Европа не може довољно да захвали Италији на аганжовању на интеграцији Западног Балкана.

"Надам се да ћемо моћи већ у неком средњем року да у Италију преко Балкана увеземо зелену енергију из северне Африке, што ће од Италије и Балкана створити нове европске енергетске центре", навео је он.

Вархељи је додао да када је постао шеф канцеларије за проширење, његов циљ био да створи охрабрујуће услове за економски раст Западног Балкана.

"Само кроз инвестиције можемо променити стање на терену и у потпуности прикључити Западни Балкан ЕУ", закључио је Вархељи.