Представници локалних власти и медија о новој стратегији

Оцењено је, наиме, да су због лоше приватизације и наглог изласка државе из медија грађани остали без основног информисања, а читаве општине – без било каквих гласила.

Све су те локалне самоуправе подржале доношење нове медијске стратегије, очекујући да ће она исправити "неправде" из актуелне стратегије, поправити стање у локалним медијима и информисању о локалним темама, али и омогућити да опстану медији који су радом и трајањем заслужили поштовање, попут Танјуга, Политике и Новости.

Тако градоначелник Чачка Милун Тодоровић сматра да Танјуг треба да буде јавна установа и оцењује да повлачење државе из медија тог формата, какав је Танјуг, није добро.

"У сваком случају треба се консултовати и пронаћи модалитет са сличним агенцијама које постоје у земљама у окружењу, али никако не сме доћи до његовог гашења", рекао је Тодоровић.

Истиче да је интерес да таква агенција постоји вишеструк, како за оне који раде у Танјугу, тако и за све друге који преузимају њихове вести или су им оне иницијална информација за даље бављење одређеним темама.

Милан Стаматовић, председник општине Чајетина у том смислу каже да апсолутно подржава стратегију која ће задржати националне медије као што су Танјуг, Новости, Политика, али и која ће дати шансу општинама да организују своје локално информисање које је неопходно, а укинуто, како каже, на силу.

"Под фирмом неке стратегије нама су првима узели дозволу, а онда није имало шта ни да се прода. Успели смо да спасемо раднике које смо припојили Културном центру, али све то више није оно што смо имали. Ми сада чекамо медије из Ужица и других крајева да дођу, а онда и уреднике да се смилују и пусте 30 секунди нечега што је за наше грађане од велике важности", указао је Стаматовић.

И Бранко Вукајловић, председник општине Ариље, пита се колико су уопште у могућности медији из других градова да редовно ажурирају и информишу Ариљце о темама које су њима важне.

"Наши суграђани некад нису ни обавештени о локалним темама, јер догађаје прате медијске куће из других градова", примећује и додаје да пројектно финансирање какво је тренутно треба укинути.

Председник општине Нова Варош Радосав Васиљевић помиње да је општина ове године издвојила 3,5 милиона за информисање, али да су новац његових суграђана "неке фамозне комисије" доделиле пројектима за "пребројавање сова и сличне теме" које, како каже, у овом тренутку нису приоритети за грађане.

Тезу с почетка текста о томе да мале средине немају шансе за квалитетно и независно новинарство без помоћи локалне самоуправе, а коју су иначе подржали учесници панела у седам градова, можда најпрецизније је дефинисао председник општине Прибој Лазар Рвовић.

"Треба дозволити локалним самоуправма да формирају свој јавни сервис или регионални. Онда ће имати свој интегритет, финансијску независност, регуларни начин финансирања, пристојне плате и наравно да се зна ко може да се бави новинарством. Политичари се ту могу мешати само да бирају директора. Локални медији су сматрали да ће после приватизације бити независнији, али по мени они су сад у много зависнијем положају него пре", навео је Рвовић.

У дијалогу на панелима у седам општина учествовали су, осим челника из власти и представници локалне опозиције који су такође изнели своје виђење када је нова медијска стратегија у питању и осврнули се на рад локалних медија.

Тако је одборница СДП у Пријепољу Суанита Челебић истакла је да је доношење нове медијске стратегије преко неопходно, јер је информисање сведено на таблоидне натписе и ријалити програме, а њен страначки колега Изудин Шантић је казао да није задовољан тренутним стањем у локалним медијима, тврдећи да у општини Пријепоље влада "медијски мрак".

"Ако узмемо за пример званични сајт општине Пријепоље, који није ажуриран неколико година, то је довољан пример колико је локална власт заинтересована за објективно информисање", навео је Шантић.

И Александар Новаковић, из нововарошких Двери, сматра да на телевизији као најпопуларнијем медију данас сем ријалитија и политичких монолога не може ништа друго гледати, а слично размишља и његова колегиница из чачанских Двери Милица Прокић, која сматра да је медијски мрак поготову на локалним нивоима изазвало гашење медија "насилном приватизацијом".

А шта о свему кажу новинари локалних медија...

Драгољуб Гагричић из Нове Вароши решење види у укрупњавању и оснивању регионалних медија, јер локални, сматра, не могу да опстану, док Самир Аслани, власник портала Златибор. рс као цињеницу наводи да локални медији не могу да се финансирају само од маркетинга и да су у старту у проблему.

"Ако имате медије коме држава обезбеђује све финансије доводе се у неравноправан положај приватни медији, немам ништа против да држава буде оснивач, али не и финансије", казао је он.

Душко Ђукић, власник "Златиборског радија 106", објашњава свој случај.

Наводи да је у општини Косјерић постојао локални радио који је затворен и да није било чак ни покушаја да буде приватизован.

Председница синдиката новинара Србије (СИНОС), Драгана Чабаркапа сложила се да положај новинара у Србији никада није био тежи, те оценила да су предуслов професионалног новинарства пристојни услови рада.

Председник Удружења медија и медијских радника (УММР) Гвозден Николић приметио је да се на трибинама попут ових у седам градова западне Србије управо бори против "медијског мрака", односно гушења медија који информишу грађане:

"Не треба да се брише Танјуг, да се пусти низ воду Политика, која је излазила и за време окупације или да се решимо Новости, јер знамо сви ако се држава повуче из тих медија, истог дана је тамо стечајни управник и катанац на вратима", нагласио је Николић.

За њега, каже, захтеви за гашење тих медија нису нормални, те поручује да држава треба да остане у тим медијима, али и да је неопходно да се нађе рационално решење за медије на локалном нивоу.

"Да грађани Новог Пазара, Чачка, Прибоја, Пријепоља, Ужица, Ниша, Крагујевца и целе Србије морају бити информисани када су у питању локалне теме, јер нема за све места у националним медијима".

Осврнувши се на претходну медисјку стратегију која је, каже, оставила хиљаде новинара и медијских радника без посла, Николић је навео да су медијске куће продате "тапкарошима", који су их куповали због зграда или имовине, те да се новом стратегијом можда мозе зауставити даље пропадање и урушавање медијске сцене.

Николић сматра и да радна група добро ради и каже да има безрезевну подршку за сва рационална и добра решења, изражава жаљење што су поједини цвцланмви напустили ту групу и осуђује наступ новинара "у црним мајицама" у Тирани.

Дијалог су, иначе, на овим сесијама водили професор Станко Црнобрња, у име радне групе за израду стратегије и представници локалних самоуправа, при чему је Црнобрња потврдио да би предлог стратегије требало да буде познат до 31. децембра, да би након тога наступила јавна расправа, а онда све то стигло и до владе, негде крајем фебруара.