Ђурић: Спремни за отварање поглавља у јуну или септембру

Истичући да је Србија испунила све своје обавезе из Бриселског споразума, он је рекао на конференцији за новинаре да је Србија преузела све у споровођењу Бриселског спорзума, у унутрашњим рефомама као и на изградњи квалитетних односа у региону, преноси Танјуг.

Упитан о условима за отварање преговора Ђурић је рекао да је у медијима много спекулација и листа услова.

Он је рекао и да наводи једног београдског листа о 11 услова за Србију није оно о чему је разговарано у Бриселу.

Представљајући шестомесечни извешта о напретку о дијалогу Беогада и Приштине, Ђурић је рекао да ће домаћа полиитичка и стручна, као и међународна јавност бити упознаста са тим документом, за разлику од претходних година када преговарачи то нису чинили.

Наводећи да је најјаче српско оружје на КИМ истина, Ђурић је рекао да постоји пет главних препрека у спровођењу Бриселског спорзума које проистичу из неспремности Приштине да испуни оно нашта се обавезала.

Он је истакао да Београд неће одустати од формирања Заједнице српских општина и да је Бриселски споразум јасан када је реч о функцијама и надлежностима ЗСО.

"Ако ЗСО не би имала по приштинским законима јасне надлежости, не бисмо могли да говоримо о остварењу кључних циљева због којих смо ушли у процес нормализације", рекао је Ђурић.

Неко би требало да се заинтересује за злочине над Србима 

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић изјавио је да би, уместо о укидању пресуде против Хашима Тачија, било неупоредиво корисније да се неко заинтересује за одговорне за злочине против Срба на Косову и Метохији.

Одговарајући на питање о изјави европске посланице Улрике Луначек да Србија треба да поништи пресуду против шефа косовске дипломатије, Ђурић је рекао да је прилично изненађен таквом изјавом и да не зна да ли је у складу са европским стандардима да се коментаришу судске одлуке, а још мање налози тужиоца за ратне злочине.

Он је навео да је реч о пуноважним одлукама правосудних институција у Србији, наводећи да је Београд обавестио покрајинске власти да су оне на снази и да је посвећен њиховом спровођењу уколико буде потребе за тим.

"Како никоме од оних који данас постављају таква питања, попут Луначек, није пало на памет да се заинтересују да ли је можда такозвана терористичка ОВК починила неке ратне злочине на Косову и Метохији", рекао је Ђурић.

Уместо питања о укидању пресуде Тачију, навео је Ђурић, било би неупоредиво корисније да се неко заинтересује за расветљавање судбине хиљада несталих на Косову и оних који су одговорни за протеривање 250.000 Срба и спаљивање десетине хиљада домова, а који можда и данас седе на неким одговорним позицијама у Приштини.

Ђурић је казао и да коментарисање судских одлука није нешто што је у домену политичара, нарочито не оних који ни сами нису били сведоци ратних дешавања 1999. године на Косову.