Хан: Не наметати Србији нове услове

Јоханес Хан се осврнуо на амандман Европске народне партије (ЕПП) у коме се од Србије тражи да преиспита закон који Специјалном суду у Београду даје надлежност да процесуира ратне злочине извршене на целој територији бивше Југославије, преноси Танјуг.

"Важно је не истицати нове захтеве Србији", истакао је Хан.

Овај амандман, који је јуче предложен на инсистирање посланика из Хрватске, био је предмет оштре полемике на синоћњој пленарној расправи о резолуцији о Србији, о којој ће се гласати данас.

Андреј Пленковић, посланик ЕПП из Хрватске демократске заједнице изјавио је да српски закон о ратним злочинима уноси правну несигурност међу грађане Хрватске и осталих чланица ЕУ и поменуо случај Вељка Марића, који је у Србији осуђен због ратних злочина над цивилима почињеним током операције "Олуја".

Хан је рекао да му је јасно да је питање ратних злочина осетљива тема, али да је од питања јурисдикције много важније да суђења за ратне злочине буду непристрасна и у складу са европским стандардима.

Пленковићу је оштро одговорила аустријска посланица Зелених Улрике Луначек, која је подсетила да је спорни закон донет још 2003. и да је процес против Марића вођен у сарадњи са хрватским државним тужилаштвом.

Посланица Социјалдемократа Тања Фајон позвала је Парламент да одбију амандман, уз образложење да је реч о билатералном питању које не треба дизати на европски ниво.

"Овај парламент не служи за стицање политичких поена код куће", поручила је Тања Фајон.

Током једносатне расправе истакнуто је да је Србија направила велики напредак у процесу придруживања Европској унији, али да је потребно да појача рад на структурним реформама, заштити мањина и спровођењу Бриселског споразума.

Известилац Дејвид Мaкалистер, који је саставио предлог резолуције о коме се расправљало, рекао је посланицима да је протекла година била врло важна за Србију и одао признање премијеру Александру Вучићу што се храбро суочио са тешким реформама у економији и правосуђу.

"Србија заслужује наше поштовање и подршку", рекао је Макалистер и поздравио министарку без портфеља задужену за европске интеграције Јадранку Јоксимовић, која је присуствовала пленарној седници у Стразбуру.

Његов извештај о напретку Србије, који је прошлог месеца усаглашен у Спољнополитичком комитету ЕП, садржи похвале због реформи, развоја регионалне сарадње и напретка у процесу нормализације односа Београда и Приштине, али и изразе забринутости због нарушавања слободе изражавања, као и позив Србији да се придружи санкцијама против Русије.

"Поздрављамо структурне економске реформе у Србији, реформе правосуђа и борбу против корупције и организованог криминала", поручила је испред летонског председавања Европској унији Занда Калњина Лукашевица, државна секретарка у министарству за европске послове.

Истакла је да Европски савет очекује скоро отварање првих поглавља у преговарачком процесу и да ће најпре бити отворена поглавља 23 и 24, која се тичу правосуђа и основних права и истакла важност процеса нормализације односа Београда и Приштине.

У сличном тону говорио је и Хан, који је нагласио важност слободе говора, за коју је рекао да представља фундаменталну европску вредност о којој нема расправе.

"То сам увек говорио Вучићу приликом наших разговора", рекао је комесар.

Осим амандмана о закону о ратним злочинима, посланици су поднели још неколико предлога амандмана, о којима ће се гласати данас.

Посланици либерала, који су трећи по снази у ЕП, поднели су амандман у коме се тражи да се омбудсман Саша Јанковић заштити од "неоснованих" напада и да му се омогући да у складу са законом несметано обавља свој посао и добије документа која је затражио од државних органа.

Овим је донекле пооштрена формулација из усаглашене верзије Макалистеровог предлога резолуције у којој се такође помиње да је неопходно омогућити заштитнику грађана услове за рад, али без помињања притиска коме је у последње време изложен у неким медијима и изјавама појединих државних функционера.

Посланици Зелених затражили су у свом предлогу амандмана да Европска комисија ода признање договору о правосуђу постигнутом током фебруарске рунде дијалога Београда и Приштине и да се током процене напретка узме у обзир допринос обе стране у спровођењу Бриселског споразума.

И коначно, посланици Уједињене европске левице (комунисти) тражили су да се из предлога резолуције избаци део у коме се Србија позива да се придружи санкцијама Русији и да ЕП осуди изјаву председника Европске комисије Жан-Клода Јункера да у наредних пет година неће бити пријема нових чланица у ЕУ као супротну Солунској декларацији из 2004. године.

Посланици ЕП ће по подне гласати о предложеним амандманима, након чега ће бити усвојена финална верзија резолуције, која није обавезујућа, али има политичку тежину приликом одлучивања о даљем напретку Србије у европским интеграцијама.