Србија и Хрватска, дипломатски (не)споразум

Поставља се питање хоће ли хрватска председница доћи у Београд пре него што председник Србије отпутује у Загреб.

Стручњаци истичу да дипломатски ред налаже да сада српски председник посети Загреб, али да би због односа у региону било добро дати предност суштини у односу на форму.

Позив српског премијера хрватској председници да посети Београд, упућен у Загребу на дан њене инаугурације, како је Александар Вучић рекао, у име председника Србије, Томислав Николић неколико недеља касније тумачи са задршком.

"Не може премијер да позове другог председника у госте. Ја нисам позвао, односно, Александар Вучић, имали смо договор да разговарамо о посети, али заборављате да је председник Јосиповић био у посети Србији", навео је председник Николић.

И дипломатски и комшијски ред, додаје, налажу да Србија са највишег нивоа узврати посету Хрватској. Ставове Томислава Николића објашњава његов саветник за спољну политику Иван Мркић.

"Ја сам сасвим сигуран да је премијер то урадио из најбоље намере и доброг васпитања, али сада када прелазимо на дипломатски бонтон, природно је да када председник посети вашу државу, да упути позив домаћину и да онда домаћин узврати посету", навео је Мркић.

И српски и хрватски медији премијеров позив преточили су у конкретну најаву посете. Београдска штампа спекулисала је и о датуму, објавивши да ће Колинда Грабар Китаровић доћи у Србију већ у мају.

Загребачки Јутарњи лист објавио је и одговор кабинета председнице Хрватске.

"Председница Колинда Грабар Китаровић прихватила је позив српског премијера Александра Вучића да посети Београд, али датум тог сусрета још није познат. Неопходно је да се председница најпре ухода у посао на новој функцији, да се у Хрватској договоре о датуму парламентарних избора, и да оде у службену посету Сарајеву", наводи се у одговору из кабинета председнице Хрватске.

Неспоразум настао у јавности на ивици је добре дипломатске праксе, сматра део овдашњих аналитичара.

Александар Попов из Центра за регионализам је рекао да ако је премијер ишао у Загреб као изасланик председника, онда је за претпоставити да је и позив председници Хрватске упућен у званичној форми. "Из овога може да буде само штета јер је и ова посета могла да допринесе побољшању односа", сматра Попов.

Дипломатску форму, ипак, не би требало поцењивати, оцењују дипломате.

Професор Факултета политичких наука Иво Висковић рекао је да би шеф државе требало да позива шефа државе, премијер премијера, али да је ситуација таква, као што је било конкретно у овом случају да морате муњевито реаговати.

"Вероватно је премијер у тих 15-так минута разговора које је имао осетио да је шанса да се направи један пробој у односима. И питање је у тим тренуцима да ли би требало поштовати форму или суштину. Ја бих дао предност суштини", навео је Висковић.

У председниковом кабинету верују у супротно, али напомињу неће ускратити гостопримство, уколико председница Хрватске пожели да дође у Србију.

"Није било никаквог опозива. Ради се о томе да ће се о томе даље разговорати када буде било згодно било коме, а ако буде пожелела да дође, сасвим сигурно да и то можемо да се договоримо", рекао је Мркић.

О томе ће, највероватније, бити речи већ за неколико дана, када се у Загребу буду срели српски и хрватски шефови дипломатије Ивица Дачић и Весна Пусић.