Донета пресуда у спору Србије и Хрватске

Стручна јавност оцењује да највеће изгледе има одлука о одбацивању обе тужбе, пишу Политика, Данас и Вечерње новости, а преноси Танјуг.

Како наводи Политика, још се у строгој тајности држи шта стоји у овој одлуци, али стручњаци за међународно право не очекују да ће судије пресудити у корист једне од страна у процесу, већ су ближи уверењу да ће се донети пресуда у којој ће обе стране бити проглашене кривима за неке од злочина које су починили припадници хрватских, односно српских јединица.

Политика, међутим, пише и да не би требало занемарити чињеницу да је овај суд знао и непријатно да изненади Београд својим одлукама, као када је 2007. констатовао да је Србија прекршила Конвенцију о геноциду јер није учинила све што је у њеној моћи да спречи злочин у Сребреници, док је 2010. тај исти суд пресудио да Декларација о независности Косова није у супротности с међународним правом.

Лист подсећа и да ће већ 6. фебруара доћи до промене у петнаесточланом судском већу, када ће у овом суду Уједињених нација у Хагу заклетву положити троје нових судија с мандатом од девет година – Јамајчанин Патрик Липтон Робинсон, Џејмс Ричард Крофорд из Аустралије и Кирил Геворгијан из Русије.

Вечерње новости су, у тексту о одлуци судија Међународног суда правде у Хагу, нешто прецизније и пишу да ће она бити саопштена 3. фебруара.

Лист додаје, позивајући се на информативну службу Суда, да ће они врло брзо објавити када ће бити јавна седница на којој ће саопштити исход гласања.

Да је пресуда у спору Србије и Хрватске донета сазнаје и Данас, који подсећа да је главна расправа пред Међународним судом правде у Хагу по узајамним тужбама Хрватске и Србије за геноцид током рата у Хрватској од 1991. до 1995. почела 3. марта прошле године и да је трајала месец дана.

Током месец дана усмене расправе, испитивања сведока, изношења доказа и суочавања аргумената, заступници и хрватске и српске стране сматрали су да су успели да докажу геноцид који је починила друга страна.

Главни аргумент хрватског правног тима била је "геноцидна намера" Београда, која се показала "у низу злочина почињених над Хрватима, по истом обрасцу и у приближно исто време".

С друге стране, наводи Данас, главни аргумент српског правног тима су докази о геноцидној намери који се налазе у транскриптима Брионског састанка, где се Фрањо Туђман са војним врхом Хрватске договорио о операцији "Олуја", "која је резултирала геноцидом".

Политика подсећа и да пресуда у Хагу долази свега две недеље уочи инаугурације нове хрватске председнице, кандидаткиње ХДЗ-а, Колинде Грабар Китаровић, која на том месту наслеђује писца хрватске тужбе против Србије Иву Јосиповића.

Наводећи да се Грабар Китаровић већ истакла оштром реториком, лист извештава и да не би било чудно да пресуда у Хагу буде нови адут за унутрашњу употребу у рукама хрватске председнице, ма какава одлука Судског већа била.