Како решити питање имовине српских предузећа на КиМ

Одустајање власти у Приштини од спорног закона којим би преузели власништво над комбинатом "Трепча" донело је кратки предах у размишљању како решити питање имовине српских предузећа на Косову и Метохији.

Ову тему, Влада Србије радо би видела на преговарачком столу 9. фебруара у Бриселу, када ће се први пут састати премијери Александар Вучић и Иса Мустафа.

Премијер Вучић је рекао да је Србија успела да се избори за коректно тумачење међународне заједнице за комбинат "Трепча", а да Приштина жели да заврши све по питању имовине и пре него што се та тема отвори у Бриселу.

"Трепча" је, ипак, само круна великог питања – шта ће бити с имовином великих државних система у Покрајини?

На брезовичким стазама, ред одржавају српске ски-судије... Али није мали број пута Приштина покушала да преузме скијалиште, или да изгради ново. Србија је за шест година тамо уложила милион и по евра, а сада спрема још 36 милиона за модернизацију. Са властима у Приштини сарадња је минимална.

"Ми функционишемо као ски-центар не наслањајући се на њихову администрацију. Што се тиче снабдевања струјом, чишћења локалних или регионалних путева, то функционише и нама су углавном и гости из Приштине, Скопља и околних места", каже Дејан Љевнаић, директор "Скијалишта Србије".

"Са наше стране гледајући, менаџерски ми можемо заједно да управљамо, али власнички је неспорно да је власништво наше", наводи Љевнаић.

Није Брезовица једина међу великим системима на које се различито гледа. Што је за Београд ЕПС, за Приштину је КЕК и компанија за пренос струје. "Поште Србије" су за Приштину Поште Косова, као и "Телеком". Имовину "Србијашума" Приштина третира као део косовске агенције за шуме.

Приштински аеродром је део међународне концесије и зове се "Адем Јашари". "Железнице Србије" у Приштини се третирају као Железнице Косова, док се имовина НИС-а сматра делом Косово Петрола.

И друштвену, али и приватну имовину, Србија ће ставити на бриселски преговарачки сто.

"Ми смо за питање имовине веома заинтересовани, а верујем да и Приштина има разлог да буде заинтересована јер све док на територији Косова и Метохије постоје супротстављени ставови ко је власник чега, не може се очекивати ни већи прилив инвестиција ни поправљање економског амбијента", каже Марко Ђурић, директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију.

На питање да ли Србија сада жели да разговара и о дуговима, Ђурић каже да разговори о имовини обухватају разговоре о свим темама, укључујући и дугове.

"Ми и данас отплаћујемо међународне дугове за имовину која нам је остала ван управљања и ван поседа. Ми смо пре 13-14 година прихватили дуг од 858 милиона евра према Париском, Лондонском клубу, Светској банци за оно што се Србија задужила и уложила на простору Косова и Метохије", каже Вељко Одаловић, државни секретар Министарства спољних послова.

Потпредседник косовске владе Хашим Тачи зна о чему неће да преговара са Београдом.

"Ми смо јуче донели посебан закон у скупштини, замало смо извукли 'Трепчу' из стечаја и стекли смо времена да с међународним стручњацима донесемо адекватан закон, чиме би се стабилизовао тај комбинат који би био профитабилан за Косово. Питање 'Трепче' неће бити предмет дискусије с другом земљом јер је она богатство Косова", каже Тачи.

Приштински аналитичари, осим бриселског преговарачког стола, виде још нека места за решења имовинског питања.

"Ако има несугласица, онда то треба да се реши неким другим путем – да ли је то нека арбитража унутрашња, домаћа... или судским путем, и да се подмире сви ти потражиоци и они који тврде да имају капитал", каже Ибрахим Реџепи, економски аналитичар. 

У једном случају, решење се наметнуло – од 2009. године, када је Косово примљено у Светску банку, дугови према тој институцији морали су бити подељени.