Скупштина, изгласан сет финансијских закона

17.25 - Завршено трочасовно гласање, током кога је усвојен сет финансијских закона и Закон о извршењу и обезбеђењу.

17.07 - Усвојен закон о платним услугама.

15.35 - Већином гласова посланика изгласан Закон о осигурању.

14.00 - У Скупштини је почело гласање о пет закона које је предложила Народна банка Србије, као и о изменама Закона о извршењу и обезбеђењу.

11.00 - Расправа о амандманима на измене и допуне Закона о обезбеђењу и извршењу завршена у полупразној сали.

8. 35 - Седница Скупштине почела посланичким питањима.

Скупштина Србије усвојила сет од пет финансијских закона које је предложила Народна банка Србије, а гласање је трајало три сата јер су се посланици изјашњавали о великом броју амандмана опозиције.

Већином гласова посланици су усвојили Закон о осигурању, платним услугама, измене и допуне Закона о заштити корисника финансијских услуга, Закона о девизном пословању и о спречавању прања новца и финансирања тероризма.

Новим законом о осигурању централна банка добија прецизније активности у контроли банкарског сектора и код лиценцирања осигравајућих компанија, а добија и могућности да изриче новчане казне.

Предвиђено је да нова друштва за осигурање не могу истовремено да се баве животним и неживотним осигурањем, али она која већ послују, могу да наставе да обављају обе те врсте осигурања, сто је решење које постоји у Европи.

Након ступања Закона о осигурању на снагу услугама посредовања и продајом осигурања могу да се обављају без радног односа са осигуравјућом кућом, чиме НБС жели да избегне да се тај посао ради на црно.

Законом о платним услугама уводе се домаће платне институције и институције електронског новца, што би, према НБС, требало да омогући већу конкуренцију у обављању платног промета, а законски први пут регулише се плаћање преко интернета и мобилних телефона.

Тим законом домаћим организацијама омогућено је да посредују у плаћању и пријему новца из иностранства преко интернета, као што то сада могу да раде "Пејпал" и друге сличне стране компаније.

Закон о платним услугама треба да омогући већу и разноврснију понуду краткорочних кредита, кредитних и платних картица, ниже трошкове провизије приликом плаћања, мање трошкове конверзије валута, пословања и повољнијег инвестиционог амбијента.

Нови закон о платним услугама предвидео је увођење јединственог регистра рачуна и за физичка лица, јер већ постоји за правна лица, који, како је истакла НБС, неће бити јавно доступан.

Изменама и допунама Закона о девизном пословању од 1. октобра 2015. грађанима Србије бити омогућено да платни промет са иностранством обављају и преко домаћих институција електронског новца и платних институција, а не само преко страних институција електронског новца, као што је "Пејпал".

Законом је предвиђено да платни промет са иностранством грађани могу да обављају и преко платне институције и јавног поштанског оператора који има овлашћење да пружа ту врсту услуга.

Усвојене измене и допуне Закона о спречавању прања новца и финансирања тероризма направлљене су како би могао да буде уведен електронаски новац који је предвиђен Законом о платним услугама. Те измене ће ступити на снагу такође 1. октобра следеће године. 

Изменама Закона о заштити финансијских услуга, та заштита је проширена и на предузетнике и пољопривреднике, а све банке, које су пред доношење закона одобриле кредите, код обрачуна кредита морају да обрачунавају ануитете по курсу по којем су који су их и одобриле.

Усвојеним изменама се олакшава и скраћује пут незадовољним клијентима финансијских услуга, тако што се скраћује рок за одговор банке на приговор са 30 на 15 дана, након чега приговор иде у НБС.

Распон новчаних казни се повећава да би казне могле да се наплаћују чешће, а унапређено је и посредовање НБС у споровима клијената са банкама.

Закон о извршењу и обезбеђењу

Посланици су изгласали и измене Закона о извршењу и обезбеђењу чији је циљ спречавање фаворизовања појединих извршитеља и равномерно распоређивање предмета како би се избегле евентуалне злоупотребе.

Најважнија новина у закону су одредбе којима се предвиђа да је јавно предузеће које жели да наплати потраживања по основу комуналних и сличних услуга дужно да се обрати Комори извршитеља.

Комора је у обавези да у року од пет дана одреди извршитеље, водећи рачуна да се то ради равномерно, према азбучном реду уписа у Именик извршитеља.

Предложеним изменама предвиђено је да се води рачуна о територијалној припадности дужника, односно да је надлежан искључиво извршитељ на чијем подручју дужник има пребивалиште, боравак или седиште.

Усвајање овог закона предложила је група од 131 посланика, који су указивали да до сада нису постојали јасни критеријуми за расподелу предмета, већ је остављено повериоцу да сам изабере приватног изврштиља, што је, како су оценили, доводило до злоупотреба.

Као пример предлагачи су навели Јавно предузеће Електровојводина која је од 10.000 предмета 8.000 дала једној канцеларији, а остатак од 2.000 распоредила на осам извршитеља.

У наставку расправе о амандманима на предложене законе, која је трајала два сата, сала је била готово празна јер је већина посланика отишла на свечано отварање Пупиновог моста преко Дунава, који повезује београдска насеља Земун и Борчу.