Реаговања на одлуку Уставног суда

Слободан Самарџић је, у изјави за агенцију Бета, негодовао поводом одлуке Уставног суда да одбаци захтев за оцену уставности Бриселског споразума, насталог на основу договора српских и приштинских власти у априлу 2013. године.

"Уместо да оцени уставност Бриселског споразума, Суд се повео за надриправним тумачењем министра правде и прогласио овај антиуставни документ политичким актом. Тим кукавичким чином Суд је погазио и Устав Србије и основне принципе правничке струке", навео је Самарџић.

Самарџић је, док је био потпредседник Демократске странке Србије, поднео Уставном суду захтев за оцену уставности Бриселског споразума тврдећи да је Устав тешко прекршен тим договором.

Министар правде Никола Селаковић оценио је да Уставни суд треба да се прогласи
ненадлежним за тај предмет јер је реч о политичком, а не правном питању.

Самарџић је оценио да је "нечасна намера Уставног суда била да се са правно-политичке ветрометине безочног кршења Устава уклони у заветрину такозваних чисто правних питања".

"За овај Суд, Бриселски споразум, као акт предавања Косова и Метохије Албанцима, нема правних последица. Да ли се то Србија претвара у земљу правно неограничене аутократије? Својом одлуком Уставни суд Србије сврстао се у ред административних органа који извршавају владине налоге", навео је председник Државотворног покрета, који су формирали бивши функционери ДСС-а.

Рашковић Ивић: Победа политике над правом

Одлука Уставног суда да одбаци захтев за оцену уставности Бриселског споразума донета је под политичким притиском власти и произвешће несагледиве последице за опстанак државе Србије и сигурност сваког појединца, оцењује председница Демократске странке Србије Санда Рашковић Ивић.

"Захтеви председника Србије Томислава Николића да Уставни суд 'застане са оценом уставности', притисци министра правде Николе Селаковића и извршне власти да се суд 'прогласи ненадлежним' резултирали су овом капитулацијом Уставног суда и победом политике над правом", истиче лидерка ДСС-а у саопштењу.

Бриселски споразум је, како је подвукла, и правни акт, а не само политички споразум којим Влада укида институције државе Србије на Косову и Метохији, нарушава територијални интегритет земље и сопствене грађане препушта на милост и немилост лажне државе Косово.

Ако Уставни суд каже да Бриселски споразум није правни акт, на основу чега наши држављани на Косову и Метохији више не могу добити ни личну карту ни пасош Републике Србије и на основу чега је уведена царина на робу која се из остатка Србије преноси на Косово и Метохију, упитала је Рашковић Ивић.

Нажалост, констатовала је, Србија је постала држава у којој Уставни суд уместо да штити Устав постаје саучесник извршне власти у његовом кршењу и разбијању Србије.

Некадашњи шеф тима Владе Србије за технички дијалог с Приштином Борислав Стефановић оценио је да је чудно то што је Уставни суд одлучио да не расправља о Бриселском споразуму, с обзиром на то да је и његов извештај и тај споразум усвојен у Скупштини Србије.

У изјави агенцији Бета, Стефановић је оценио да Бриселски споразум има јасне правне одредбе и да је "занимљиво" да га сада Уставни суд прогласи деклараторним актом.