Све српске владе

Први вишестраначки избори у Србији донели су СПС-у убедљиву победу и једностраначку владу: мандатара професора Драгутина Зеленовића, четири потпредседника и 19 министара. Лично се залагао за брзе пруге Србије и за још понешто.

"Реч је пре свега о развоју крупне привредне инфраструктуре, железнице, путног саобраћаја, ПТТ и речног саобраћаја, ревитализације процеса рада", говорио је Зеленовић. 

Наследник Радоман Божовић спојио је две године на тој функцији и био је суочен са ратним трошковима који су уништили привреду. Како се говорило у то време, вођен и личним апетитима, навео је Милошевића на потрагу за новим премијером.

Никола Шаиновић данас је хашки осуђеник, а у то време био је технократа из источне Србије. Његови премијерски циљеви те ратне и хиперинфлаторне године били су: мир, економски развој и ефикасна држава.

"Важан задатак ове владе је борба против енормно нараслог криминала и других друштвено опасних појава", говорио је Шаиновић.

Без обзира на минус, СПС је био у плусу на превременим републичким изборима. Почетком 1994. новом владом диригује Мирко Марјановић, и то у два мандата. У првом, безуспешно је покушао да направи владу народног јединства, а у другом је створио јединство са радикалима.

"Влада је састављена тако да решава проблеме који су пред нама", истицао је Марјановић.

А проблеме је стварала и сама, и уз помоћ других: бомбардовање 1999, очајна економија, уништена енергетика, медијски мрак, - што је све довело до пада Милошевића 5. октобра 2000. године.

ДОС за мандатара бира Зорана Ђинђића. Свестан да је мандат добио, практично, на улици, Ђинђић је обећао да ће све бити другачије:

"Нема чланства у добро плаћеним управним одборима за чланове владе, нема примања скупих поклона, такође нема интервенција у судовима, на телевизији, у полицији", упозоравао је Ђинђић.

Спречен је, атентатом 12. марта 2003. године Наслеђује га Зоран Живковић. Следи ванредно стање и акција Сабља. И бројне афере које су пратиле рад његовог кабинета.

На ванредним изборима, ДС губи, а премијер постаје Војислав Коштуница, у два мандата. У првом, ЕУ није имала алтернативу, у другом то место заузима Косово.

После избора 2008, на велика врата враћа се СПС, у владу Мирка Цветковића.

"Један од приоритета владе биће јачање социјалне одговорности према грађанима у циљу побољшања услова живота", тврдио је Цветковић.

На наредним изборима, Дачић опстаје, Тадић и ДС губе власт. Најјача странка постаје - и остаје, Српска напредна странка, чији тадашњи лидер постаје и председник државе. А његов заменик, најутицајнија личност у влади коју је водио Ивица Дачић.

"Не желим да се бавим поделама, било актуелним било онима из деведесетих година", рекао је Дачић.

Двадесет и четири године од увођења вишестраначја, као да се круг затворио. Деведесете је постојала потпуна доминација Милошевићевог СПС-а, сада Српске напредне странке, омогућена подршком грађана на изборима.

То говори о великом поверењу и још већим очекивањима, овај пут од новог мандатара, који ће, извесно је, бити Александар Вучић.