Хрватска окончала аргументе, Србија од понедељка

Хрватски правни тим окончао је, пред Међународним судом правде у Хагу, изношење аргумената у прилог оптужби за геноцид против Србије, тврдећи да су власти у Београду, ЈНА и паравојне снаге под њиховом контролом, 1991-95, покушале да униште Хрвате на територијама Хрватске предвиђеним да уђу у "Велику Србију".

Заступник Хрватске Кир Стармер, "геноцидне намере" вођства Србије пронашао је у Меморандуму САНУ из 1986. који је назвао "исходиштем пута ка геноциду".

Меморандум је пројекат Велике Србије "учинио политички легитимним", тврдио је Стармер.

Како је рекао, "политичка доктрина српског експанзионизма створила је климу за геноцид".

Кампању говора мржње током које су почетком деведесетих, посредством државних медија у Србији, Хрвати "колективно демонизовани" поређењем са усташама и проглашени кривим за злочине из Другог светског рата, хрватски представник назвао је "првом фазом геноцида".

По Стармеру, уследила је кампања насиља у Хрватској у циљу не само прогона хрватског становништва са територија које су власти Србије намеравала да укључе у уједињену српску државу, него и делимичног уништавања Хрвата као народа.

Образац злочина - укључујући убиства, силовања и присилно премештање становништва - широм источне Славоније, Барање, Баније и Книнске крајине, доказ је постојања те "геноцидне намере" српског политичког вођства и оружаних снага, назначио је заступник Хрватске.

Геноцид, како је рекао Стармер, "није игра бројки" о жртвама, нити је потребно да цела етничка група буде "истребљена" и "уништена" како би починилац злочина био проглашен одговорним за најтеже кривично дело.

"Кључна је намера" Србије да се Хрвати униште или онемогуће да функционишу као етничка група на одређеном, макар сасвим малом, подручју, аргументовала је хрватска страна.

Стармер је подсетио да је у пресудама бившим лидерима Срба у Хрватској Милану Мартићу и Милану Бабићу, те официру ЈНА Милету Мркшићу, Хашки трибунал утврдио да су снаге под контролом власти у Београду предузеле систематске и раширене нападе на хрватско становништво.

То је, по пресуди Мартићу, учињено у оквиру удруженог злочиначког подухвата стварања уједињене српске државе, трајним уклањањем Хрвата са једне трећине хрватске територије.

Заступник Хрватске Џејмс Крофорд образложио је пред судом тврдњу да се Србија мора сматрати одговорном за злочине - по хрватској страни "геноцидне" - које су ЈНА и паравојне снаге починиле и пре проглашења Савезне Републике Југославије, у априлу 1992, што је српска делегација у писаним поднесцима оповргавала.

Крофорд је поновио да су власти у Београду имале контролу над ЈНА већ од пролећа 1991, када је савезна војска почела да, на ратиштима у Хрватској, де факто делује као српска.

Процес пред највишим судом УН биће настављен у понедељак, 10. марта, када ће Србија започети одговор на хрватску тужбу, али и извођење доказа о својој контратужби којом тврди да је Хрватска, у августу 1995. године, починила геноцид над Србима у Книнској крајини током операције "Олуја".

Излагање српских аргумената потрајаће целе идуће недеље.

Друга рунда размене аргумената биће, уз паузе, одржана од 20. марта до 1. априла.

Хрватска је тужбу због наводног геноцида против тадашње СРЈ поднела у јулу 1999, а Србија је контратужбу суду доставила у јануару 2010. године.