Комшије и после суда

Руке помирења пружали су председници, премијери, министри Србије и Хравтске. Било је извињења, говорило се о напретку у односима две државе, повлачењу међусобних тужби за геноцид, и о томе да пријатељи не иду пред суд.

Пријатељи или не, на крају су завршили на суду. Отварање старих рана, у Београду и Загребу, са једнаком пажњом прате сви, а посебно они који су у рату изгубили највише. Да ли ће хашку пресуду искористити да ставе тачку на досадашњу, и окрену нову страницу историје.

Ратни ветеран Милан Попић рекао је да Србија неће имати проблема да настави добросуседске односе са хрватском, али Хрватска то неће прихватити никако без обзира каква ће пресуда бити, јер сви знају шта је Хрватска направила Србима који су тамо живели кроз прошло столеће.

Хрватска књижевница Ивана Симић Бодрожић рекла је да већини људи више није ни до какве освете и до тога да живе у мржњи и нетрпељивости, него једноставно желе да сазнају шта се догодило са њиховим најмилијима, а друга ствар да се можда изговоре неке ствари са којима се људи морају суочити.

Да ли још једно суочавање са прошлошћу, оптерећује садашњост и будућност? Шта је права корист од процеса у Хагу?

Аналитичар из Хрватске Давор Ђенеро сматра да ће све то, осим у оним подручјима која су била погођена ратом, проћи без неких великих одјека и реакција јавности.

"На националној основи, за овај ниво билатералних односа исход хашког процеса неће бити судбоносно добар, ни судбоносно лош", навео је Ђенеро.

Председник Српског народног већа у Хрватској Милорад Пуповац каже да не би волео да то добије оне димензије у јавности које би опет хрватске и српске односе вратило у раздобље какви су били након ослобађајућих хашких пресуда.

Баш то што ни у Хагу ни у Хрватској никада нико није осуђен за злочине у "Олуји", по виђењу дела српске јавности, спречава побољшање односа два народа, а и хрватски поглед на ратове 90-их.

"Праве ослободилачки рат и највећу националну победу од једног ружног рата као што је рат деведесетих. Када гледате њихову телевизију изгледа као да су 95. победили Ромила и Ајзенхауера заједно, а не Горана Хаџића и Милана Мартића", навео је историчар Предраг Марковић.

Када највиша правосудна институција УН да своју оцену да ли је било геноцида, два народа и даље ће морати да живе једни поред других. Да ли као комшије, пријатељи, савезници, уверени су на обе стране, одлучиће време, а не суд.