Читај ми!

Хрватска: Одговорност Србије за злодела очигледна

Војници ЈНА директно били умешани у убиства над хрватским цивилима, или су омогућили паравојскама да то учине, тврде хрватски заступници пред Судом правде у Хагу. Докази показују да је очигледна одговорност Србије за та злодела, навели хрватски правни заступници у наставку расправе пред судом УН.

У наставку расправе пред Међународним судом правде, у спору Хрватске и Србије по међусобној оптужби за геноцид, Хрватска је данас изложила детаље масовних убистава, силовања, депортације и других злочина над хрватским цивилима, тврдећи да су их српске снаге 1991-92 починиле с геноцидном намером, а Хрвате делимично униште.

Заступник Хрватске Даворин Лапаш рекао је да је од августа 1991. године ЈНА, заједно са паравојним снагама, нападала и уништавала хрватска села и њихово становништво.

Лапаш је изнео преглед тих напада, наводећи да су "многи цивили масакрирани" у селима попут Даља и Ердута; да је у Пакрацу "отето" 176 мештана и да је 49 касније пронађено у масовној гробници, укључујући десетогодишње дете; док је у Товарнику "масакрирано 48 цивила".

"Војници ЈНА директно су били умешани у та убиства" или су омогућили паравојскама да то учине, тврдио је хрватски заступник, наглашавајући да докази показују да је "очигледна одговорност Србије" за та злодела.

Напади су били усмерени на Хрвате "који нису отишли" из својих села, већином старе и немоћне, "с намером да буду уништени" како би те територије биле укључене у уједињену српску државу.

До јула 1992, прецизирао је Лапаш, српске снаге брутално су убиле 3.656 несрба у источној Славонији, Барањи и Книнској крајини, који су касније ексхумирани из више од 100 масовних гробница. Аргумент из поднесака Србије да су у тим гробницама "релативно мале групе преминулих", Хрватска је одбацила прецизирајући да је у Вуковару у једној гробници било 938 тела, у селу Ловас 68, а на Овчари више од 200.

О сексуалном насиљу, мучењу и депортацијама, као "систематском покушају уништавања" хрватског становништва, говорила је шефица делегације Хрватске Весна Црнић-Гротић.

У затвору у Сремској Митровици, где су хрватски цивили били пребачени после пада Вуковара, у јесен 1991, "стражари су дозволили затвореницима да групно силују жену" која је "остала трудна", да би, затим, поново била силована све док није "побацила", казала је Црнић-Гротић.

Позивајући се на пресуду Јовици Станишићу пред Хашким трибуналом, заступница Хрватске рекла је да је 80.000-100.000 Хрвата било принуђено да "побегне" са подручја предвиђених да уђу у уједињену српску државу и да су "многи присилно депортовани".

Британски професор Џејмс Крофорд доказивао је, у име Хрватске, да се одговорност за "геноцидна" злодела ЈНА, територијалне одбране, српске милиције и паравојних формација може приписати Србији.

Крофорд је тврдио да је ЈНА у лето 1991. фактички постала српска војска, цитирајући налаз из пресуде Трибунала лидеру крајишких Срба Милану Мартићу да је председник Србије Слободан Милошевић имао контролу над савезном војском и да је од августа те године постојао удружени злочиначки подухват за стварање нове српске државе, трајним уклањањем Хрвата са једне трећине хрватске територије.

Хрватска се позивала и на изјаве Борислава Јовића и генерала Вељка Кадијевића да ће ЈНА бранити српски народ и подручја.

Будући да је савезна војска "деловала као армија српске државе у настајању", одговорност за њене злочине може се приписати Србији. "ЈНА је де факто била државни орган Србије", тврдио је Крофорд.

Паравојне формације које су, такође, чиниле злодела над хрватским становништвом биле су "под командом и контролом ЈНА". За лидера радикала Војислава Шешеља, Крофорд је рекао да га је Милошевић, с којим је био "близак", "користио да јавно говори оно што је Милошевић тајно радио".

Излагање аргумената у прилог својој тужби против Србије за геноцид, Хрватска ће окончати сутра.

Од 10. марта, заступници Србије ће узвратити излагањима о хрватској тужби, али и контратужби коју је званични Београд поднео против Загреба.

Друга рунда размене аргумената биће, уз паузе, одржана од 20. марта до 1. априла.

Хрватска је тужбу због наводног геноцида против тадашње СРЈ поднела у јулу 1999, а Србија је контратужбу суду доставила у јануару 2010.

Број коментара 2

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

петак, 03. мај 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво