Следећа рунда дијалога није и последња

У дану када је РТС објавио текст документа који је на преговорима у Бриселу одбацила делегација Београда, саветник председника Србије поручује да је после 2. априла могућа још једна рунда дијалога и да не треба дозволити да рокови иду на уштрб квалитета. Истовремено, док међународни представници водећих западних земаља у Београду и Приштини шире оптимизам верујући да ће 2. априла бити постигнут споразум, амбасадор Русије у Србији каже да за договор није довољан осмех Кетрин Ештон.

Документ у осам тачака који је висока представница ЕУ понудила Београду скраћена је верзија Ахтисаријевог плана који премијер Србије прошле среде у Бриселу није могао да прихвати. У том папиру нема ништа више од оног што је Београду Ахтисари нудио још 2006. године у Бечу.

Тако се и сада Србима нуди да одлучују само о локалном економском развоју, образовању и здравству.

Српским општинама омогућава се удруживање у асоцијације, али им се не гарантује никаква извршна власт.

У међувремену, стигао је одговор државног врха Србије који је саставио документ од девет  критеријума испод којих неће ићи у преговорима.

Саветник председника Марко Ђурић, који и сам учествује у дијалогу у Бриселу, истиче да делегација Србије на нову рунду разговора са Приштином одлази спремна да се договори око прецизних надлежности заједнице српских општина и да одговори на све незваничне споразуме који циркулишу у јавности последњих недеља.

"Ми полазимо од тога да ли заједница српских општина има сопствене надлежности или врши само општинске поверене надлежности, да ли она има своје своје органе за спровођење тих надлежности, да ли има скупштину која врши неку врсту надзора над органима који поседују те надлежности, да ли има своју имовину", каже Ђурић.

Важно је, како каже, и то како је дефинисан механизам за учешће Срба у централним органима власти у Приштини, као и да ли је и на који начин у евентуалном споразуму поменуто решење за правосуђе и полицију.

Србија од ЕУ очекивала позитиван однос

После седам рунди дијалога, амбасадор Русије у Београду оцењује да Брисел као посредник није испунио очекивања.

"Србија је од ЕУ очекивала позитиван однос према себи као земљи која жели да постане члан те организације. Да ли је то тако? Нисам осетио такву позитивну жељу да се реши проблем уз узимање у обзир интереса Србије. Важно је што смо видели весео осмех Ештонове, али мислим да то није било довољно", каже амбасадор Русије у Србији Александар Чепурин.

Став да је Београд урадио све што је могао и да се сада очекује попуштање Приштине, косовским званичницима пренели су представници Савета за регионалну сарадњу.

Генерални секретар Савета за регионалну сарадњу и бивши шеф дипломатије СРЈ Горан Свилановић каже да Приштина и Косово у овом тренутку морају да буду реалистични у односу на север Покрајине и ограничења која постоје.

"То су ограничења која немају везе са Београдом, већ са људима који ту живе и који желе да остану. Њихово очекивање је да је тај договор такав да они могу на миру да живе ту где су", каже Свилановић.

Иако остаје мало времена до априла, када ће се у Бриселу оцењивати да ли је Београд заслужио датум за почетак преговора са Унијом, по свему судећи, следећа рунда не мора бити и последња.

"Ми разумемо да постоје временска ограничења која се тичу подношења одређених измена. Међутим, ниједно решење и сам ток преговора не би требало да буду на уштрб квалитета због рокова који се постављају", каже Марко Ђурић.

Шта даље и са чим српски преговарачки тим одлази у Брисел на следећу рунду интересује и посланике, који ће у четвртак, у дану за посланичка питања, имати питања за Владу.